NJUJORK – Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom mogao bi da izazove novi šok cena hrane i gurne desetine miliona ljudi u akutnu glad ukoliko se produži, upozoravaju zvaničnici širom sveta, prenosi NBC njuz.
Rast troškova energije, transporta i đubriva, podstaknut kontrolom Teherana nad ključnim trgovačkim pravcem kroz Ormuski moreuz, već se oseća u SAD, ali se očekuje da će najteže posledice pogoditi siromašnije zemlje koje zavise od uvoza. Ova situacija je posebno zabrinjavajuća u svetlu globalne krize izazvane pandemijom COVID-19 koja je već destabilizovala prehrambene lance i povećala troškove života, što dodatno pogoršava položaj najugroženijih.
U regionima poput Brazila, Južne Azije i Istočne Afrike, čak i manji rast troškova proizvodnje i transporta hrane može dodatno da produbi glad i optereti već krhke prehrambene sisteme, gde milioni ljudi već teško dolaze do osnovnih namirnica. Prema podacima UN, više od 800 miliona ljudi širom sveta suočava se sa hroničnom gladi, a dodatni pritisci na cene hrane mogu samo pogoršati ovu situaciju.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na rast cena hrane je i povećanje cena energenata. Naime, porast cena nafte direktno utiče na troškove transporta, dok povećanje cena gasa može uticati na proizvodnju đubriva. U mnogim zemljama, posebno onim koje su zavisne od uvoza energenata, ovi troškovi se automatski prebacuju na potrošače, što dovodi do povećanja cena hrane.
Takođe, klimatske promene igraju značajnu ulogu u ovoj krizi. U mnogim regionima, suše, poplave i druge ekstremne vremenske prilike dovode do smanjenja prinosa usjeva, što dodatno povećava pritisak na tržište hrane. U nekim delovima sveta, poljoprivrednici se suočavaju sa gubicima usled nepovoljnih vremenskih uslova, što rezultira smanjenjem ponude hrane i, samim tim, povećanjem cena.
Zemlje koje su najviše pogođene ovim trendovima su često one sa slabijim ekonomijama koje nemaju dovoljno resursa da se bore protiv naglog rasta cena. U mnogim slučajevima, vlade ovih zemalja su primorane da donesu teške odluke o tome kako raspodeliti ograničene resurse. To može uključivati povećanje subvencija za osnovne namirnice ili uvođenje kontrola cena, što može dodatno narušiti tržište i dovesti do nestašica.
Stručnjaci takođe upozoravaju na opasnosti od povećanja socijalnih nemira kao posledice rasta cena hrane. Kada ljudi ne mogu da priušte osnovne namirnice, to može dovesti do protesta i nezadovoljstva, što može destabilizovati vlade i društvene strukture. U prošlosti su slične situacije dovele do masovnih nemira u zemljama poput Egipta i Sirije, a slične tenzije se mogu očekivati i u sadašnjim okolnostima.
Kako bi se ublažile posledice ovih kriza, međunarodna zajednica mora raditi zajedno na pronalaženju rešenja koja će omogućiti stabilizaciju tržišta hrane. To može uključivati podršku za poljoprivrednike u siromašnijim zemljama, razvoj održivih poljoprivrednih praksi, kao i jačanje globalnih lanaca snabdevanja.
U svetlu trenutne situacije, važno je da vlade, nevladine organizacije i međunarodne institucije prepoznaju ozbiljnost problema i deluju brzo kako bi se sprečila humanitarna katastrofa. U suprotnom, posledice bi mogle biti katastrofalne za milijarde ljudi širom sveta, koji se već bore sa posledicama ekonomske krize i globalnih promena.
