Eskalacija rata na Bliskom istoku dovela je do značajnog porasta cena nafte i gasa, kao i do povećanja kamatnih stopa, posebno euribora, koji utiče na zaduživanje kako privrede, tako i građana. Prema rečima stručnjaka, u poslednje dve nedelje euribor je skočio za 10 procenata. Ipak, Evropska centralna banka je odlučila da referentnu kamatu za sada zadrži na istom nivou, što postavlja pitanje o mogućim budućim promenama u kamatnim stopama za kredite u evrima.
Ekonomisti ukazuju da bi eventualni rast kamatnih stopa mogao da se dogodi, ali ne očekuju drastične promene. Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović objašnjava da kamatna stopa zavisi od euribora i marže banke. Ističe da je tromesečni euribor najčešće korišćen parametar za obračun kamate na kredite u evrima i da se trenutno ne očekuju velike promene u njegovim vrednostima.
Musabegović dodaje da bi, ukoliko euribor blago poraste, mesečne rate kredita mogle da se povećaju za oko 15 do 20 evra na prosečni kredit od 100.000 evra na 25 godina. Ova procena ukazuje na to da bi povećanje moglo biti u granicama koje ne bi značajno opteretile budžete građana.
Euribor predstavlja kamatnu stopu po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac, i ona se svakodnevno utvrđuje kao prosek kamatnih stopa na evropskom međubankarskom tržištu. Kretanje kamatnih stopa u velikoj meri zavisi od odluka Evropske centralne banke, koja se suočava sa izazovom održavanja inflacije u Evropi na oko dva procenta. Musabegović upozorava da centralna banka mora pažljivo da balansira između podizanja kamatnih stopa, što može usporiti ekonomiju, i dozvoljavanja rasta inflacije, što može dovesti do inflacione spirale.
Dodatnu neizvesnost na tržištu donose geopolitički rizici i rast cena energenata, što može dodatno uticati na ekonomsku situaciju. Finansijski konsultant i bankar Vladimir Vasić takođe smatra da će se verovatno povećati rate kredita vezanih za euribor.
Kada je reč o Srbiji, Musabegović objašnjava da odluke Narodne banke Srbije ne zavise direktno od politika evropskih institucija, ali postoji posredan uticaj. Narodna banka vodi samostalnu monetarnu politiku, fokusirajući se na stabilnost cena i kursa dinara. Ukoliko dođe do značajnih promena u Evropi, to bi moglo indirektno uticati na domaće kamatne stope, posebno na dinarske kredite.
Za korisnike stambenih kredita u Srbiji ključno je na koji način su ti krediti ugovoreni. Većina stambenih kredita je vezana za šestomesečni ili tromesečni euribor, što znači da promene u referentnoj kamatnoj stopi ne utiču odmah na mesečne rate, već tek prilikom redovnog usklađivanja. Oko polovine zaduženih građana ima tromesečno, a druga polovina šestomesečno usklađivanje.
Dinarski krediti zavise od odluka Narodne banke Srbije. Povećanje referentne kamatne stope od strane Centralne banke moglo bi se preliti na građane koji imaju dinarske kredite sa varijabilnom kamatnom stopom. Ipak, većina građana preferira kredite sa fiksnom mesečnom ratom, što može značiti da eventualno poskupljenje neće značajno uticati na njih.
U svetlu svega ovoga, građani i privrednici su u neizvesnosti kada je reč o budućim kamatnim stopama i troškovima zaduživanja. Jasno je da će ekonomski faktori, kao i međunarodni odnosi, igrati ključnu ulogu u oblikovanju finansijskog okruženja u narednim mesecima. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje i prilagođavanje kako bi se minimizirali negativni efekti na građane i privredu.
