Budimpešta, glavni grad Mađarske, postao je centar pažnje poslednjih dana zbog izjava ministra spoljnih poslova i trgovine, Petra Sijarta, povodom sukoba između Ukrajine i Rusije. U svojim izjavama, Sijarto je naglasio da Mađarska ne želi da bude deo ovog sukoba, što je izazvalo različite reakcije na međunarodnoj sceni.
Sijarto je reagovao na nedavnu odluku Mađarske da uvede zabranu ulaska komandantu ukrajinske vojne jedinice, Robertu Brovdi, koji je bio umešan u napad na naftovod „Družba“. Ova mera je doneta nakon što je Brovda bio optužen za napad koji je mogao da ugrozi energetske interese Mađarske i njenog suseda, Rusije. Sijarto je istakao da Mađarska ne želi da bude uključena u ratne sukobe, ističući da sukob između Ukrajine i Rusije nije rat Mađarske.
„To nije naš rat. Nismo odgovorni za njega, nismo ga započeli, nismo učestvovali u njemu. Prestanite da nas provocirate, prestanite da rizikujete našu energetsku bezbednost i prestanite da se trudite da nas uvučete u vaš rat“, napisao je Sijarto na društvenoj mreži X (bivši Twitter). Ove reči dolaze u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava sa sve većim tenzijama zbog rata u Ukrajini, koji traje od 2022. godine.
Uz Sijartovu reakciju, stigla je i izjava ukrajinskog ministra spoljnih poslova, Andrija Sibihe, koji je kritikovao Mađarsku zbog ove odluke, nazivajući je „bestidnom“ na dan kada su ruski napadi u Kijevu odneli više od 20 života. Sibiha je naglasio da je trenutak kada je Mađarska odlučila da uvede ovu meru posebno neprimeren i da je to pokazatelj nedostatka empatije prema žrtvama rata.
Mađarska je, s druge strane, u poslednjih nekoliko meseci preuzela stav koji se razlikuje od ostalih članica Evropske unije kada je reč o ratu u Ukrajini. Dok su mnoge zemlje EU pružale vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini, Mađarska je nastojala da zadrži neutralnost i da se fokusira na očuvanje svojih nacionalnih interesa, posebno u oblasti energetske sigurnosti.
S obzirom na to da Mađarska u velikoj meri zavisi od ruskih energenata, Sijarto je naglasio važnost očuvanja dobrih odnosa sa Moskvom. Ova politika je izazvala brojne kritike, kako unutar EU, tako i od strane Ukrajine, koja se nada da će dobiti podršku suseda u svojoj borbi protiv ruske agresije.
U isto vreme, situacija u Ukrajini je sve teža. Sukobi, koji su počeli u februaru 2022, doveli su do velikih ljudskih gubitaka i razaranja. Prema poslednjim izveštajima, samo u jednom od napada u Kijevu poginulo je više od 20 civila, što dodatno komplikuje situaciju i izaziva međunarodnu osudu.
Mađarska je, kao članica NATO-a i EU, pod pritiskom da se aktivno angažuje u rešavanju ovog sukoba, ali Sijarto i vlada premijera Viktora Orbana insistiraju na tome da će Mađarska delovati u skladu sa svojim nacionalnim interesima, čak i ako to znači da će se sukobiti sa stavovima svojih saveznika.
Ova situacija naglašava složenost političkih odnosa u regionu i izazove sa kojima se suočava Mađarska, koja pokušava da balansira između očuvanja svojih interesa i poštovanja obaveza prema međunarodnim partnerima. U tom smislu, Sijartove izjave su jasna poruka da Mađarska ne namerava da se priključi ratu, bez obzira na pritiske i osude, i da će nastaviti da štiti svoje energetske interese i nacionalnu bezbednost.
Kako se situacija u Ukrajini nastavlja razvijati, biće zanimljivo pratiti kako će Mađarska reagovati i kako će se njeni odnosi sa Ukrajinom i Rusijom dalje oblikovati.
