Porast globalne temperature predstavlja ozbiljnu pretnju za javno zdravlje, a nova studija objavljena u časopisu „The Lancet Global Health“ ukazuje na to da bi to moglo podstaći prelazak miliona ljudi na sedentarni način života. Očekuje se da bi do 2050. godine broj prevremenih smrti povezanih sa fizičkom neaktivnošću mogao da dostigne između 470.000 i 700.000 godišnje. Istraživači iz latinoameričkih univerziteta analizirali su podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i temperaturne podatke iz Univerziteta Istočne Anglije, obuhvativši 156 zemalja u periodu od 2000. do 2022. godine.
Rezultati studije pokazuju da se sa svakim dodatnim mesecom sa prosečnom temperaturom iznad 29 stepeni Celzijusa stopa fizičke neaktivnosti globalno povećava za oko 1,4 procentna poena. U trenutku kada je oko 65% svetske populacije dovoljno fizički aktivno, nedovoljno kretanje doprinosi otprilike pet procenata svih smrtnih slučajeva u svetu, prema podacima SZO. Simulacije korišćene u istraživanju sugerišu da bi rast temperature mogao dodatno pogoršati ovaj problem.
Najveći uticaj očekuje se u tropskim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, posebno u regionima poput Kariba i podsaharske Afrike. Na primer, u zemljama kao što je Somalija, broj smrtnih slučajeva povezanih sa fizičkom neaktivnošću izazvanom vrućinom mogao bi do 2050. da dostigne oko 70 na 100.000 stanovnika. Vrućine otežavaju fizičku aktivnost, jer kretanje postaje sve fizički i psihološki zahtevnije, što dovodi do smanjenog nivoa kretanja.
Efekti ovog fenomena mogli bi biti izraženiji kod žena i starijih osoba, čija tela teže regulišu telesnu temperaturu. Vodeći autor studije, Kristijan Garsija-Vitulski, naglašava važnost razumevanja ovih dinamika kako bi se adekvatno odgovorilo na izazove koje donosi klimatska promena.
Istraživači upozoravaju da ni zemlje sa visokim prihodima neće biti pošteđene. U Sjedinjenim Američkim Državama, procene sugerišu da bi broj smrtnih slučajeva povezanih sa fizičkom neaktivnošću usled vrućina mogao da dostigne oko 2,5 na 100.000 stanovnika do 2050. godine. Ove brojke ukazuju na to da je problem fizičke neaktivnosti globalan, a ne ograničen na određene regije ili ekonomije.
Autori studije preporučuju da kreatori politika prilagode urbani dizajn kako bi omogućili bezbednu fizičku aktivnost tokom ekstremnih vrućina. To uključuje jasnije javnozdravstvene smernice i veći pristup klimatizovanim prostorima za vežbanje. Ove mere su od suštinskog značaja za smanjenje rizika od fizičke neaktivnosti i povezanih zdravstvenih problema.
Međutim, istraživači naglašavaju da su dugoročna rešenja povezana sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte. Razlika između scenarija niskih i visokih emisija može da znači stotine hiljada dodatnih smrtnih slučajeva širom sveta. Na taj način, borba protiv klimatskih promena nije samo ekološka, već i zdravstvena i socijalna pitanja koja zahtevaju hitnu pažnju i akciju.
Sveukupno, ova studija predstavlja važan poziv na akciju kako bi se prepoznali i adresirali rizici povezani sa klimatskim promenama i fizičkom neaktivnošću. Potrebno je usmeriti resurse i politiku prema stvaranju održivijih i zdravijih sredina, što će doprineti boljem kvalitetu života i smanjenju zdravstvenih problema u budućnosti. U svetlu ovih nalaza, jasno je da je neophodna saradnja na globalnom nivou kako bi se ostvarili ciljevi održivosti i očuvanja zdravlja ljudske populacije.
