Rast nivoa mora predstavlja ozbiljnu pretnju za obale Evrope, a prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), očekuje se da će do 2100. godine mnoge omiljene plaže na kontinentu biti značajno smanjene ili čak nestati. Izveštaj naglašava da nivo mora raste brže nego ikada pre, sa prosečnim porastom od 3,7 milimetara godišnje između 2006. i 2018. godine, što je više od dvostruko brže nego u 20. veku. Ukoliko se emisije gasova nastave, nivo mora bi mogao da poraste između 0,63 i 1,02 metra do kraja veka, dok u najgorem scenariju, uz brzo topnjenje ledenih pokrivača, taj porast može dostići čak pet metara do 2150. godine.
Jedna od najugroženijih plaža je čuveni Sveti Stefan u Crnoj Gori, koji bi mogao da izgubi više od 200 metara obale do kraja veka. Ova prestižna lokacija, poznata po svom malom ostrvu i uskom zemljouzom koji ga povezuje sa kopnom, simbol je crnogorskog turizma i njegov gubitak bio bi velika šteta.
Sledeća na listi ugroženih plaža je Porto Guinco na Sardiniji, koja bi mogla da izgubi čak 107 metara obale. Ova plaža, poznata kao „tropska plaža usred Sredozemlja“, izuzetno je popularna među porodicama zbog svog plitkog morskog dna. Pored toga, Praia de Benagil u Portugalu, poznata po prepoznatljivim pećinama, suočava se sa prekomernim turizmom i predviđenom erozijom od skoro 70 metara.
U severnoj Evropi, ostrvo Værøy u Norveškoj može izgubiti čak 58 metara obale. Ovo mirno mesto, koje privlači planinare spektakularnim pogledima na Lofotske ostrve, suočava se sa ozbiljnim rizicima zbog porasta nivoa mora. Keem Bay u Irskoj, koja je nekada bila poznata po lovu na divovske ajkule, mogla bi da izgubi 40 metara obale, dok se očekuje da porast nivoa mora utiče na obalne gradove poput Kork, Dablina i Limerika.
Plaža Reynisfjara na Islandu, poznata kao jedno od najopasnijih mesta zbog visokih talasa, takođe se suočava sa gubicima obale od više od 35 metara. Vlasti upozoravaju turiste na rizike plivanja i surfovanja, a dodatni rizici uključuju obrušavanje stena i klizišta.
Na Francuskoj rivijeri, plaža Plage des Marinières može doživeti eroziju od skoro 35 metara do 2100. godine, dok će plaža Pasjača kod Dubrovnika, priznata kao jedna od najlepših plaža na svetu, biti u opasnosti da potpuno nestane, s predviđenim gubitkom obale od 31 metra.
Kynance Cove u Kornvolu, poznata po svojim zmijolikim stenama i belom pesku, može izgubiti 30 metara obale, dok Anse de l’Argent Faux u Francuskoj, poznata kao „Bajkoviti zaliv milijardera“, može izgubiti 28,38 metara.
Prema rečima Đorđa Budilona, profesora okeanografije, neizbežan je porast nivoa mora, što je delimično uzrokovano klimatskom inercijom i topljenjem polarnog leda. Upozorenja o mogućem gubitku plaža nisu panika, već ozbiljno upozorenje na ono što bi moglo postati stvarnost ukoliko se ne preduzmu odlučne mere.
Porast nivoa mora, zajedno s ekstremnim vremenskim uslovima, predstavlja ozbiljnu pretnju za obale Evrope. Mnogi od ovih dragulja prirode mogli bi postati prošlost ako se ne preduzmu hitne akcije za očuvanje i zaštitu ovih važnih ekosistema.
