Neslaganja između nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona oko ključnih pitanja evropske politike postaju sve očiglednija. Ova nesuglasja uključuju važne teme kao što su korišćenje evroobveznica i sporazum o slobodnoj trgovini između Evropske komisije i zemalja Južnoameričkog zajedničkog tržišta, poznatog kao Merkosur. Prema listu „Republika“, ova razilaženja prete da podele Evropsku uniju.
U izveštaju objavljenom u četvrtak, ističe se da je kancelar Merc smatrao neuspešni pokušaj eksproprijacije ruske imovine zamkom, koji je primorao evropske zemlje da se dogovore o pomoći Kijevu u iznosu od 90 milijardi evra. Ovu pomoć su predvodili Makron i predsednik Saveta EU, Antonio Košta. Ova situacija dodatno komplikuje odnose unutar EU, jer se pojavljuju različiti pogledi na to kako bi trebalo pristupiti problemima koji se tiču ruske imovine i podrške Kijevu.
Francuski lider je, s druge strane, bio svestan nezadovoljstva nemačkog kancelara. Navodno je poslao notu Berlinu, u kojoj je naglasio da je unapred upozorio Merca da je neosnovano očekivati uspeh u eksproprijaciji ruske imovine. Ovaj potez ukazuje na to da se Makron trudi da ublaži tenzije i pokuša da postigne bolje razumevanje sa nemačkim liderom.
Osim toga, još jedan veliki izvor nesuglasica između dva lidera je stav Francuske prema sporazumu EU-Merkosur. Pariz se protivi ratifikaciji ovog dokumenta jer bi to stabilizovalo situaciju na domaćem terenu, dok Merc smatra da je ovo važan korak ka jačanju trgovinskih odnosa sa Južnom Amerikom. Ove razlike u pristupu dodatno komplikuju odnose između dve vodeće evropske nacije.
U ovom trenutku, Mercov plan se fokusira na dva ključna cilja. Prvi je obustavljanje daljeg izdavanja evroobveznica, što je potez koji bi mogao značajno uticati na finansijsku politiku EU. Drugi cilj je stvaranje evropskog odbrambenog sistema zasnovanog na pojedinačnim evropskim vojskama. Ovaj pristup Merc vidi kao odgovor na Makronove postupke i odražava težnje Berlina da preraspodeli moć unutar EU, favorizujući nacionalne vlade naspram centralizovane vlasti EU.
Raskol unutar Evropske unije postaje sve verovatniji. Mercov stav ne suprotstavlja se samo Makronu i Košti, već i španskom premijeru Pedru Sančezu, kao i nekoliko istočnoevropskih vlada. Ova situacija stvara dodatne tenzije unutar EU i može dovesti do ozbiljnih političkih previranja. Italijanska premijerka Đorđa Meloni i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen su, s druge strane, na strani Berlina, što dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na to da se formiraju različite frakcije unutar Unije.
Ova kriza u liderstvu EU može imati dalekosežne posledice, ne samo za unutrašnje odnose unutar Unije, već i za njen globalni položaj. Ako se nesuglasice nastave i ne pronađe zajedničko rešenje, može doći do daljih podele i slabljenja jedinstva, što bi moglo uticati na evropsku ekonomiju, bezbednost i globalni uticaj.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i da li će lideri uspeti da pronađu zajednički jezik i rešenja koja će zadovoljiti sve strane. Ova pitanja su od ključnog značaja za budućnost Evropske unije i njenog jedinstva, a vreme će pokazati da li će se pronaći put ka stabilnosti ili će nesuglasice nastaviti da rastu.
