Na prestižnoj međunarodnoj manifestaciji Women in Art Fair u Londonu, glavna nagrada u ogromnoj konkurenciji pripala je nedavno našoj Jovanki Stanojević, docentu na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Ova nagrada predstavlja značajan uspeh, ne samo za Jovanku, već i za srpsku umetnost, koja se sve više prepoznaje na globalnoj sceni.
Jovanka Stanojević, poznata po svom umetničkom radu koji istražuje teme identiteta, ženskog iskustva i prolaznosti, komentariše ovo priznanje kao potvrdu univerzalne vrednosti njenog umetničkog jezika. „Izlazak na globalnu scenu donosi potpuno drugačiju vrstu evaluacije. Kada stručni žiri i publika prepoznaju i nagrade vaš rad, to je nepobitan dokaz da umetnički jezik kojim govorite poseduje univerzalnu vrednost i moć komunikacije izvan lokalnih okvira,“ izjavila je Stanojević.
Njen rad, koji je otkupljen za kolekciju FAMM, u kojoj se nalaze dela poznatih umetnica kao što su Frida Kalo, Meri Kasat i Marina Abramović, postavlja pitanje o poziciji umetnica danas. „Ova zbirka je snažan simbol tektonskih promena koje se dešavaju na globalnoj sceni. Danas žene ne samo da ravnopravno učestvuju na svetskim manifestacijama, već često diktiraju nove estetske i konceptualne trendove,“ naglašava ona. Ova kolekcija, kao prvi privatni muzej u Evropi posvećen isključivo umetnicama, pokazuje da ženski umetnički izraz poseduje ogromnu intelektualnu i estetsku težinu.
U svojim delima, Stanojević se fokusira na žene, njihova lica, kožu i kosu, kao nosioce taktilnog i emotivnog pamćenja. „Koža i kosa su prva linija kontakta između unutrašnjeg bića i spoljašnjeg sveta, svojevrsne mape ljudskog iskustva,“ objašnjava ona. Kroz svoje radove, ona dekonstruiše površinski izgled i istražuje suštinske aspekte ljudskog postojanja, fokusirajući se na ranjivost i snagu.
Stanojević smatra da srpski umetnici svojim talentom i dubinom pripadaju samom vrhu savremene umetnosti. „Naši umetnici razvijaju duboku iskrenost, beskompromisnu posvećenost zanatu i snažan autorski fokus,“ kaže ona, dodajući da uspeh naših umetnika na međunarodnom nivou dokazuje njihovu umetničku supstancu.
Jedna od ključnih tema njene umetnosti je starenje i prolaznost. „Tema starosti i prolaznosti vremena ima snažan subverzivni i estetski značaj. Estetika starosti koju prikazujem ne idealizuje starost, već je prikazuje u njenoj monumentalnosti,“ objašnjava Stanojević. Njen rad slavi opstanak i trajanje, nudeći portrete koji izazivaju strahopoštovanje prema ljudskoj biologiji i psihologiji.
Umetnički proces koji Stanojević primenjuje zahteva dugotrajan rad i posvećenost. „Svako platno zahteva mesece pa i godine apsolutne posvećenosti, što predstavlja veliki profesionalni rizik, ali i zalog,“ naglašava ona. Ova metodologija rada omogućava joj da stvara dela koja su duboka i promišljena, ali istovremeno je i ograničava u količini radova koje može da proizvede godišnje.
Stanojević se takođe osvrće na izazove koje umetnici iz Srbije imaju kada pokušavaju da ostvare vidljivost na međunarodnoj sceni. „Reći da je teško jeste eufemizam. Proces zahteva ne samo umetničku izvrsnost, već i specifičnu vrstu strateške discipline i psihološke izdržljivosti,“ objašnjava ona, dodajući da je važno ostati posvećen svom umetničkom procesu dok se istovremeno prati globalna scena.
Kao profesor, Stanojević se trudi da pomogne studentima da artikulišu svoj autentični glas, podstičući ih da razvijaju unutrašnji centar stabilnosti. „Kritika i pohvale su prolazne, a jedino merilo vrednosti su sama dela,“ zaključuje ona.
Na kraju, Stanojević veruje da u vizuelnoj umetnosti više ne može da se govori o velikim centrima i rubnim sredinama. „Rubne sredine uspevaju da sačuvaju duboku posvećenost zanatu i iskrenost, a kvalitet našeg dela ne zavisi od geografske koordinate,“ zaključuje ona, pozivajući kolege umetnike da stvaraju bez kompleksa periferije.
