U Srbiji, sve veći broj dece ulazi u pubertet već oko sedme godine, što roditelje često zatiče nespremne i zbunjene. Stručnjaci ukazuju na to da ubrzano biološko i psihološko sazrevanje izazivaju savremeni uslovi života, ishrana i prekomerna količina informacija kojoj su deca svakodnevno izložena. Psiholog Radmila Vulić Bojević ističe da je rana podrška, otvoren razgovor i razumevanje ključno za to da se dete oseća bezbedno tokom ovih neočekivanih promena.
Prema rečima Vulić Bojević, deca danas sazrevaju brže nego pre, a uzroci tome su višestruki. „Oni odrastaju u drugačijim uslovima nego ranije“, dodaje ona. Važni faktori uključuju ishranu, okruženje i količinu informacija koju deca primaju. „Predškolsko dete danas primi i obradi informacija koliko je predškolsko dete pre 50-ak godina obrađivalo za godinu ili više dana“, ukazuje ona.
Roditelji se često osećaju zbunjeno, jer ponašanja koja se pojavljuju deluju previše odraslo za uzrast njihovog deteta. „Ono što dete pokazuje nikad nije kao ono što se predviđa u literaturi“, naglašava Vulić Bojević. Rani znaci puberteta mogu uključivati bunt, pitanja o seksualnosti, istraživanje tela i interesovanje za izgled ili sadržaje koji su karakteristični za starije uzraste.
Deca usvajaju modele ponašanja koje vide u svom okruženju, uključujući medije, društvene mreže i popularnu kulturu. „Ta inverzija, to okretanje uloga počelo je sa Hanom Montanom. Deca su te modele gledala, usvajala i sada se zaista tako i ponašaju“, navodi ona. Kao rezultat, roditelji često primećuju da deca govore stvari koje oni „nisu smeli ni da pomisle“ u svojim detinjstvima.
Osim psiholoških, preuranjeni pubertet donosi i fizičke promene koje mogu biti izvor dodatne brige za roditelje i decu. „Preuranjeni pubertet u medicinskom smislu može biti zdravstveni problem i sve je češći zbog unosa raznih hormona kroz ishranu“, dodaje ona. Rani fizički razvoj može uticati na detetov odnos sa vršnjacima, što može dodatno otežati situaciju.
„Najveća greška koju roditelji mogu da naprave je da ignorišu ono što se dešava“, upozorava Vulić Bojević. Ignorisanje situacije može dati detetu poruku da je to nešto o čemu se ne priča, da je sramota i može izazvati osećaj stida. Uloga roditelja, kao i drugih važnih odraslih osoba, poput učitelja i trenera, je presudna u pomoći detetu da razume promene kroz koje prolazi.
Vulić Bojević napominje da je u našoj kulturi razgovor unutar porodice često zapostavljen. „Generalno smo kultura koja nema razvijenu kulturu dijaloga. To je ozbiljna predrasuda da u porodici postoji prostor za razgovor o ovakvim temama“, naglašava ona. Sa decom bi trebalo razgovarati o svakodnevnim situacijama, osećanjima i iskustvima, ali ne samo kroz pitanja, već i kroz lični primer. „Još efikasnije je kada roditelj otvori svoj unutrašnji svet za dete“, dodaje ona.
Današnja deca odrastaju u izazovnijem vremenu nego ranije generacije. „Nikada nije bilo teže postojati u ovom svetu nego danas… Toliko je informacija da je u toj prašumi jako teško pronaći svoj put“, naglašava Vulić Bojević. Zbog toga, razumevanje, emocionalna podrška i otvorena komunikacija postaju važniji nego ikada.
U zaključku, preuranjeni pubertet je kompleksna tema koja zahteva pažnju i razumevanje kako roditelja, tako i društva u celini. Otvorena komunikacija unutar porodice može pomoći deci da se lakše nose sa izazovima koje donosi pubertet, dok istovremeno razvijaju zdrav odnos sa sobom i svojim vršnjacima. Roditelji, učitelji i svi odrasli u životu deteta treba da budu oslonac i vodiči u ovom važnom periodu njihovog razvoja.
