Na 33. izdanju Festivala evropskog filma na Paliću, dodeljena je nagrada “Aleksandar Lifka” Radošu Bajiću, istaknutom glumcu, reditelju i producentu, kao priznanje za njegov izuzetan doprinos evropskom filmu. Bajić je nagradu primio s velikim emocijama, uporedivši je sa svojim ranijim priznanjem „Pavle Vuisić“ za životno delo. U svom obraćanju, naglasio je važnost festivala, koji se zahvaljujući posvećenosti organizatora uspeo izboriti za autonomnost i ostati posvećen umetnosti, bez uticaja društvenog, socijalnog ili političkog marketinga.
Bajić je ukazao na značaj očuvanja izvornog filmskog jezika i vrednosti evropskog filma, ističući da iako ne prati sve nove filmske produkcije, primećuje povratak filmova osnovnim vrednostima koje čine suštinu filmske umetnosti. On je kategorično izjavio da veštačka inteligencija i virtuelna stvarnost neće uništiti filmski medij, već da će se isključivo koristiti kao alat za olakšavanje produkcije, dok emocija živog izvođača ostaje nezamenljiva. Kao primer naveo je svoj rad na filmu „Heroji Halijarda“, gde su savremene tehnologije korišćene za rekonstrukciju scena, ali je istakao da gluma i emocije ostaju ključne.
Govoreći o domaćoj kinematografiji, Bajić je primetio da je igrani film u poslednje vreme izgubio deo prostora zbog velike produkcije televizijskih serija. Iako se može steći utisak da se u Srbiji mnogo snima, većinu tih produkcija čine serije koje se brzo realizuju, što je ostavilo posledice na kvalitet filmske umetnosti. U prošlosti, pripreme za velike filmove su trajale znatno duže, dok je danas situacija drugačija, a film se često povlači pred brzim razvojem televizijskih formata.
Bajić je istakao da je nekadašnja jugoslovenska kinematografija godišnje proizvodila između 16 i 20 igranih filmova koji su ostavili trajan utisak na publiku. U poređenju s tim, danas se radnja odvija prebrzo, te često izostaju rezultati koji bi imali trajnu vrednost. On je podvukao da je scenario ključni element uspešnog filma, naglašavajući da se mora razvijati i sazrevati kao dobro vino, što je često zanemareno u savremenoj produkciji.
Na pitanje o vrednosti današnjih filmova i serija, Bajić je ukazao na to da se mnogi od njih brzo zaboravljaju, dok su neka dela, poput serije “Vruć vetar”, ostavila dubok trag u kolektivnoj svesti. Takođe, naglasio je probleme sa finansiranjem filmske produkcije u Srbiji, ističući preveliki uticaj politike na odluke o podršci projektima.
Bajić je istakao da je ranije postojao poseban fond za filmove sa nacionalnom tematikom, koji je omogućavao finansiranje značajnih projekata, dok je taj model danas ukinut. Veruje da će jednog dana talentovani autori, posebno mladi stvaratelji, moći da realizuju svoje projekte isključivo na osnovu kvaliteta svojih ideja, bez političke podrške.
U zaključku, Radoš Bajić je podelio svoje vizije o budućnosti srpske kinematografije, naglašavajući potrebu za vraćanjem vrednosti i pažnje na scenarije, te pozivajući kolege da se fokusiraju na stvaranje dela koja će ostati u sećanju publike. Na kraju je izrazio nadu da će se situacija promeniti i da će film ponovo zauzeti važno mesto u kulturi, sa naglaskom na kvalitet i kreativnost.
