Dok je bio dečak, Radomir Raša Radosavljević maštao je o tome da na kratko uroni u tuđi život i postane neko drugi. Ova želja ga je odvela do akademskog pozorišta „Branko Krsmanović“, gde je kao student turizma odigrao svoju prvu glavnu ulogu. Njegova strast prema glumi je rasla, a ubrzo su ga primetili i televizijski i filmski reditelji. Ipak, Radosavljeviću nije bilo suđeno da ostane u pozorištu. Život ga je odveo na druge puteve, ali je ostao blizu glume, zamenivši pozorišnu scenu televizijskom i filmskom.
Tokom svoje karijere, Radosavljević se pojavljivao u serijama Siniše Pavića i Mihaila Miše Vukobratovića, često u ulogama „čoveka iz drugog plana“. Njegova karijera je započela filmom „Kako je propao rokenrol“, a zatim su usledili hitovi poput „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Bela lađa“, i mnogi drugi. Zanimljivo je da nikada nije bio na kastingu; staro prijateljstvo sa ekipom iz „Košutnjak filma“ bilo je dovoljno da ga zovu.
U razgovoru sa Radosavljevićem, dok sedimo u njegovoj kući u Vrčinu, otkriva kako je gluma za njega bila beg, ali i način da se pronađe. „Za mene su oni koji su završili glumačku akademiju govorili da im se dopada način na koji iznosim uloge i da sam trebao da se ozbiljno bavim glumom“, kaže Radosavljević. Njegova karijera je ubrzo postala dinamičnija, pa je počeo da se bavi organizacijom događaja, vođenjem diskoteke, a čak je i putovao kao stjuard.
Nakon nekog vremena, postao je menadžer flamenko trupe „Duende“. „Kada gledaš flamenko, to ti je kao da gledaš bol kako pleše“, objašnjava Radosavljević. Njihovi nastupi su bili veoma uspešni u Srbiji, a jedna od najzanimljivijih anegdota iz tog perioda je doček Koraime Tores, poznate kao Kasandra. „U Nišu je nastao haos od oduševljenja, a ona je bila zbunjena i zaplakala kada je videla reakciju publike“, seća se.
Međutim, Radosavljevićev život se drastično promenio 26. aprila 2009. godine kada je doživio neobično iskustvo. Dok je ljuštio krompir, otkrio je da je na prepolovljenim delovima krompira ugledao krstove. „Zanemeo sam od čuda i preznojio se“, prisetio se. Ova pojava ga je naterala da razmišlja o duhovnim aspektima svog života, a kasnije je potražio savet od sveštenika koji mu je preporučio da čudesni krompir sačuva.
Radosavljević je, uz pomoć stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta, uspeo da zaštiti krompir i sada ga čuva u teglici. Od tog dana, kako kaže, krstovi su počeli da se pojavljuju svuda oko njega. „Svi moji prijatelji su me ohrabrili da pronađem način da izložim ovu jedinstvenu kolekciju“, dodaje.
U svojoj kući ima već osamdesetak sačuvanih krstova, a razmišlja o tome da ih izloži na nekom turističkom mestu ili da napravi galeriju. „Kad ti nešto dođe samo, nije pristojno da okreneš glavu“, smatra Radosavljević. Kako gleda na svoj život, može se primetiti da je sada srećniji i uživa u malim stvarima, ne žaleći što nije nastavio sa glumom.
Radosavljević se čini veoma uzbuđen dok gleda na svoju kuću koja se nalazi u blizini škole i crkve. „Nisam siguran da li je sve ovo slučajno, ali moja kuća, škola i crkva čine trougao“, zaključuje. Njegova priča o pronalasku krstova i duhovnom putu pokazuje kako se život može promeniti na nepredviđene načine, a Radomir Radosavljević je sada više nego ikada otvoren za nova iskustva i avanture.
