Uprkos zdravstvenim problemima, dolazak na posao može poslodavce koštati više nego kada zaposleni ostane kod kuće. Ova tema posebno je naglašena na nedavnom predstavljanju nacionalnog projekta „Teži ravnoteži“, koji je okupio predstavnike HR zajednice u Srbiji. Tokom skupa, diskutovano je o uticaju zdravlja zaposlenih na poslovne rezultate kompanija, ali i na širu ekonomsku sliku zemlje, prenosi Tanjug.
Na događaju su izneti podaci o dva ključna fenomena koja opterećuju savremeno poslovanje – apsentizam (odsustvo s posla zbog bolesti) i prezentizam (dolazak na posao uprkos zdravstvenim problemima). Stručnjaci ističu da prezentizam često stvara veće indirektne troškove nego što to čini sam izostanak. Zaposleni koji rade smanjenim kapacitetom zbog bolova ili hroničnih tegoba ostvaruju nižu produktivnost, prave više grešaka i sporije obavljaju zadatke, što direktno utiče na poslovne rezultate.
Procene pokazuju da troškovi povezani sa ovim pojavama na nivou države mogu dostići čak 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. U tom kontekstu, nezarazne hronične bolesti, koje su često povezane sa gojaznošću i sedentarnim načinom života, istaknute su kao jedan od glavnih uzroka ovih problema. Prekomerna telesna težina, dijabetes i visok krvni pritisak značajno povećavaju rizik od češćih odsustava sa posla, ali i od dolaska na posao uz zdravstvene smetnje.
Statistike takođe ukazuju da žene češće izostaju s posla zbog zdravstvenih problema, dok su izostanci izraženiji kod osoba sa prekomernom težinom i hroničnim oboljenjima. Ove informacije ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim pristupom zdravlju zaposlenih, koji bi trebalo da bude integrisan u strategije poslovanja.
Dimitrije Ivanović iz Privredne komore Srbije naglasio je da zdravlje zaposlenih više nije isključivo individualna odgovornost, već postaje strateško pitanje za kompanije i nacionalnu ekonomiju. Upravo sa tim ciljem pokrenut je nacionalni projekat „Teži ravnoteži“, koji je rezultat saradnje Ministarstva zdravlja i Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Projekat ima za cilj prevenciju gojaznosti i podsticanje zdravijih životnih navika među građanima.
Organizatori su istakli da kompanije sve više prepoznaju važnost ulaganja u dobrobit zaposlenih kroz različite programe, kao što su fizičke aktivnosti, edukacije o ishrani i podsticanje zdravijih radnih navika. Poruka sa skupa je jasna: ulaganje u zdravlje zaposlenih nije trošak, već investicija u produktivnost, stabilnost i dugoročan poslovni uspeh.
U današnjem poslovnom svetu, gde su konkurencija i pritisak na rezultatima sve prisutniji, zdravlje zaposlenih postaje ključno za održivost i rast kompanija. Prepoznajući ovu realnost, poslodavci imaju priliku da unaprede radnu atmosferu, smanje troškove povezane sa prezentizmom i apsentizmom, i poboljšaju ukupnu poslovnu efikasnost.
S obzirom na sve veći broj zaposlenih koji se suočavaju sa hroničnim bolestima, važno je razviti strategije koje će omogućiti zaposlenima da se brinu o svom zdravlju bez straha od gubitka posla ili neprihvatanja od strane poslodavaca. Kroz inicijative kao što je „Teži ravnoteži“, Srbija može postati primer kako se zdravlje i dobrobit zaposlenih mogu uspešno integrisati u poslovne strategije, što će na kraju doneti koristi i zaposlenima i kompanijama.
U skladu s ovim pristupom, očekuje se da će buduće politike i prakse u upravljanju ljudskim resursima sve više naglašavati važnost zdravlja i blagostanja zaposlenih, čime će se doprineti opštoj ekonomskom prosperitetu zemlje.
