U javnost su procureli detalji novog bezbednosnog plana za Ukrajinu koji razmatraju Sjedinjene Američke Države zajedno sa evropskim saveznicima. Prema izvorima iz diplomatije, ako diplomatski napori ne dovedu do trajnog rešenja i dođe do nove ruske ofanzive, Vašington će se suočiti sa ozbiljnom odlukom o upotrebi direktne, smrtonosne vojne sile. Gotovo četiri godine nakon početka ruske invazije, SAD, Evropska unija i Ukrajina postigli su dogovor o sveobuhvatnim bezbednosnim garancijama sa osnovnim ciljem sprečavanja budućih sukoba.
Ovaj sporazum, koji su američki zvaničnici nazvali „platinastim standardom“, predstavljen je javnosti nakon dvodnevnih intenzivnih pregovora u Berlinu. Prema planu, Sjedinjene Američke Države imaju nameru da sporazum upute Senatu na ratifikaciju, čime bi on postao pravno obavezujući dokument. Takav model bi bio sličan postojećim bilateralnim odbrambenim sporazumima koje SAD imaju sa Japanom i Južnom Korejom. Međutim, za razliku od tih aranžmana, novi plan ne podrazumeva raspoređivanje američkih kopnenih trupa na teritoriji Ukrajine, što su potvrdili i ukrajinski i evropski zvaničnici.
Umesto slanja vojnika, u prvoj fazi planira se formiranje misije pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država, čiji bi zadatak bio nadzor eventualnog prekida vatre i posredovanje u sporovima između strana. Cilj takve misije bio bi da se napetosti rešavaju političkim i diplomatskim sredstvima pre nego što prerastu u otvoreni oružani sukob. Ukoliko svi diplomatski pokušaji propadnu i Rusija ponovo pokrene vojnu invaziju, Vašington bi morao doneti odluku o upotrebi sile. U tom slučaju, verovatno bi se oslonili na vazdušnu moć.
Prema izvorima, američki borbeni avioni F-35, krstareće rakete tipa „tomahavk“ ili slični napredni sistemi, mogli bi biti korišćeni za izvođenje protivnapada ukoliko Moskva prekrši dogovoreno primirje. Američke snage bi mogle pružiti direktnu podršku Ukrajini izvođenjem prekograničnih udara na rusku vojnu infrastrukturu i opremu. Međutim, preventivni udari se trenutno smatraju malo verovatnim zbog opasnosti od ozbiljne eskalacije sukoba. Američka vojna intervencija bi usledila tek nakon što bi odgovornost za novo izbijanje sukoba bila jasno i nedvosmisleno pripisana Rusiji.
Američko teško naoružanje i vazdušna podrška bi predstavljali dopunu obavezama koje su već preuzeli evropski saveznici. Takozvana koalicija voljnih država, predvođena Velikom Britanijom i Francuskom, predložila je da Evropa preuzme značajan deo odgovornosti kroz raspoređivanje multinacionalnih snaga u svrhu odvraćanja. Primarni zadaci tih snaga bili bi obuka posleratnih ukrajinskih oružanih snaga, nadzor ukrajinskog vazdušnog prostora, kao i obezbeđivanje ključnih pomorskih ruta u Crnom moru.
U zajedničkoj izjavi, koju su potpisali više od deset evropskih lidera, navedeno je da će ove snage pomoći u obnovi i jačanju ukrajinskih snaga, u zaštiti ukrajinskog neba i u podršci bezbednijim morima. Evropski zvaničnici takođe priznaju da bi prisustvo kopnenih snaga moglo imati dodatnu ulogu, jer bi one mogle poslužiti kao svojevrsni „okidač“ za usporavanje eventualne ruske ofanzive dok ne stignu dodatna pojačanja. Ipak, naglašava se da odluka o konkretnim „pravilima angažovanja“ još uvek nije doneta, naročito kada je reč o scenariju direktnog kontakta sa ruskim vojnim jedinicama.
U svetlu ovih dešavanja, situacija u Ukrajini ostaje napeta, a međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja. Pregovori i diplomatski napori će biti ključni u smanjenju tenzija i izbegavanju daljih sukoba. U svakom slučaju, jasno je da će bezbednosne garancije i vojne strategije biti od presudnog značaja za budućnost Ukrajine i stabilnost regiona.
