Uprkos tvrdnjama Moskve o napretku na frontu, analize pokazuju da bi Rusiji trebalo više od sedam decenija da potpuno zauzme Ukrajinu. Britanski BBC, pozivajući se na ukrajinsku platformu „DeepState“, razmatra slabosti ruske ofanzive i strategije. Tokom juna 2024. godine, ruske trupe su zauzele 556 kvadratnih kilometara teritorije, što predstavlja najveći pomak od početka godine. Ova površina je uporediva sa veličinom Čikaga ili četiri Liverpula.
Prema analitičarima, glavni cilj Moskve je presretanje ukrajinskih linija snabdevanja i uspostavljanje „tampon zona“ prema granici. U Sumskoj oblasti, ruske trupe su ostvarile prodor od 10 do 12 kilometara, ali su naišle na jak otpor. Predsednik Putin je naglasio važnost stvaranja zaštitnog pojasa nakon ukrajinskog napada na Kursku oblast prošlog leta. U Harkovskoj oblasti, pokušaji osvajanja su naišli na prepreke zbog nedostatka ljudstva i oklopne podrške.
Zbog visokih gubitaka koje trpe ruske oklopne jedinice usled ukrajinskih dronova, vojska retko koristi tenkove u većim grupacijama. Umesto toga, primenjuju taktiku malih, mobilnih pešadijskih jedinica koje napadaju koristeći motocikle. Ukrajinske vlasti tvrde da Rusija gubi više od 1.000 vojnika dnevno, što ovu strategiju čini veoma skupom, ali i konstantnom. Cilj je iscrpljivanje ukrajinskih snaga i razvlačenje fronta, koji sada iznosi više od 1.200 kilometara.
Najveći napredak zabeležen je kod Pokrovska, gde su ruske snage napredovale do 10 kilometara dnevno prema selu Novopavlivka. Ukrajinski vojni analitičar Kostjantin Mašovec ističe da je u tom sektoru došlo do delimičnog kolapsa ukrajinske odbrane. Ipak, tvrdnje da su ruske trupe ušle u Dnjepropetrovsku oblast su od strane Ukrajine označene kao propaganda, tvrdeći da je reč o kratkotrajnim upadima koji su brzo eliminisani.
Ruska strategija deluje kao taktika iscrpljivanja. Upotreba naprednih dronova, poput „Gerbera“, cilja logističke rute, skladišta municije i čak civilne objekte. Narednik Viktor Pjasetski iz ukrajinskih snaga naglašava da je rotacija trupa i dostava pomoći gotovo nemoguća zbog neprekidnih napada, što dodatno otežava borbu i slabi moral vojnika. Prema analitičarima, cilj Rusije nije munjeviti prodor, već razvučeni konflikt kako bi se ukrajinske trupe rasporedile duž celog fronta, čime se slabe tačke na kritičnim pravcima.
Major Viktor Trehubov smatra da je većina ofanziva motivisana politički, kako bi se prikazale aktivnosti pred domaćom i stranoj javnosti, a ne radi realnog osvajanja teritorija od strateške važnosti. Pored vojnih ciljeva, sve češći su napadi dronovima na civilnu infrastrukturu, uključujući škole, bolnice i stambene objekte, s ciljem demoralizacije stanovništva i podrivanja poverenja u sposobnost vlasti da zaštite zemlju.
Ukratko, dok Moskva tvrdi da napreduje, analize pokazuju da je stvarnost drugačija. Ruska vojska se suočava s ozbiljnim izazovima i gubicima, a njihova strategija se čini sve više kao taktika iscrpljivanja nego kao plan za brzo osvajanje Ukrajine. Ova situacija ukazuje na dugotrajan i složen sukob, koji će verovatno zahtevati značajne resurse i vreme s obe strane fronta.
