U Moskvi, uskršnje primirje koje je najavio ruski predsednik Vladimir Putin završava danas u ponoć po moskovskom vremenu. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da nisu primljena dodatna uputstva od predsednika, što znači da će prekid vatre isteći prema planu. Peskov je odgovorio na pitanja novinara o mogućnosti produženja primirja, naglašavajući da „nije bilo drugih naređenja“.
Putin je tokom sastanka sa načelnikom Generalštaba, Valerijem Gerasimovim, pre Uskrsa najavio prekid vatre duž cele linije fronta. Ova mera je stupila na snagu 19. aprila u 18.00 časova po moskovskom vremenu i trajala je sve do ponoći 21. aprila, što ukupno iznosi 30 sati. Očekivalo se da će ovo primirje pružiti priliku za mir i prikupljanje humanitarne pomoći, dok su se mnogi nadali da bi moglo postati osnova za dalja pregovaranja.
U prošlosti, slični pokušaji prekida vatre nisu uvek bili uspešni, a iako su političke i vojne tenzije u regionu i dalje prisutne, Putinovo najavljivanje primirja dolazi u trenutku kada su međunarodni pritisci na Rusiju u porastu. Ova situacija se dodatno komplikuje zbog sukoba u Ukrajini, gde su strane nastavile sa vojnim operacijama i tokom prethodnih pokušaja uspostavljanja mira.
S obzirom na trenutne okolnosti, mnogi analitičari smatraju da bi produženje primirja moglo biti korisno za smanjenje stradanja civila i poboljšanje humanitarnih uslova. Međutim, postoji i skepticizam oko iskrenosti namera ruskih vlasti, s obzirom na to da je prethodna primirja često korišćena kao prilika za pregrupisanje trupa i nastavak vojne ofanzive.
U Ukrajini, vlasti su se izjasnile protiv bilo kakvog produženja primirja ukoliko ne dođe do povlačenja ruskih snaga sa okupiranih teritorija. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta naglašavao da je za njegovu zemlju ključno da se obezbede jasni i merljivi uslovi pre nego što se razmatraju bilo kakvi pregovori ili primirja. Ova pozicija je podržana od strane mnogih zapadnih zemalja koje pružaju vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije.
Međunarodna zajednica, uključujući Ujedinjene nacije, takođe je izrazila zabrinutost zbog humanitarne situacije u regionu. Tokom prethodnih sukoba, mnogi civili su postali žrtve nasilja, a humanitarne organizacije su se suočile sa izazovima u dostavljanju pomoći onima kojima je najpotrebnija. U tom kontekstu, prekid vatre bi mogao da omogući humanitarne koridore kako bi se olakšao pristup onima koji su pogođeni ratom.
S druge strane, postoji i strah od toga da bi produženje primirja moglo stvoriti iluziju stabilnosti, dok bi se na terenu nastavile vojne pripreme i sukobi. U tom smislu, nadležni stručnjaci upozoravaju da bi bilo kakav sporazum o primirju trebao da bude postignut na čvrstim osnovama, uz jasno definisane uslove i obaveze za sve strane.
Kako se primirje bliži kraju, pažnja će biti usmerena na to kako će se situacija razvijati nakon ponoći. Mnogi se pitaju da li će Rusija odlučiti da nastavi sa vojnim operacijama ili će se otvoriti mogućnost za dalja pregovaranja. Očekuje se da će se u narednim danima održati sastanci na višem nivou kako bi se procenila situacija i razmotrila buduća strategija.
U svakom slučaju, trenutna situacija ostaje napeta, a bilo kakvi pokušaji postizanja mira će zahtevati ozbiljan pristup i dijalog između svih strana uključenih u sukob. U međuvremenu, civilno stanovništvo nastavlja da trpi posledice sukoba, a međunarodna zajednica ostaje na oprezu, nadajući se da će se pronaći dugotrajno rešenje za ovu krizu.
