U jednom uznemirujućem incidentu koji se odigrao u utorak u kafiću u Višnjičkoj banji, Beograd je označen kao mesto drame. U pucnjavi koja se odvijala, pet osoba je ranjeno, uključujući D.V. (51), koja je, nažalost, preminula nakon što su lekari u Urgentnom centru učinili sve što su mogli da je spasu. Ovoj nemiloj situaciji doprinela je aktivnost Lazara Marinkovića, poznatijeg u javnosti kao Lucifer, koji se smatra vođom grupe pod nazivom „Anti Romi“. Njegovo hapšenje usled sumnje u pokušaj teškog ubistva otvorilo je mnoge diskusije o bezbednosti i kontroli nasilja u društvu.
Prema svedočenjima oč eyewitness-a, opisali su zastrašujući trenutak kada su ljudi iz belog kombija otvorili vatru bez ikakvog prethodnog upozorenja. Ovaj incident je izazvao paniku među prisutnima, a situacija se brzo zakomplikovala. Policija je brzo reagovala i privela Marinkovića, ali s obzirom na to da je on bio pod kućnim pritvorom, postavilo se pitanje o efektivnosti elektronskog nadzora koji je imao.
U bolnicu je takođe primljeno još četiri povređenih osoba, ali srećom, njihovo zdravstveno stanje je stabilno. Ipak, borba za život D.V. bila je iznimno teška, a zdravstveni tim nije uspeo da je spasi. Ova tragedija je dodatno uzburkala javnost i izazvala brojne komentare na društvenim mrežama.
Lazar Marinković, osim što je vođa grupe „Anti Romi“, poznat je i po svojoj kontroverznoj reputaciji. Njegovo ime je u prošlosti povezivano s različitim kriminalnim radnjama, a njegovo ponašanje je predstavljalo dodatni izazov za bezbednosne snage. S obzirom na očigledne propuste u sistemu nadzora, postavlja se pitanje kako su takvi pojedinci uopšte mogli da budu na slobodi, naročito nakon što su već imali istoriju nasilnog ponašanja.
Ova pucnjava je još jedan u nizu sličnih incidenata koji naglašavaju potrebu za revidiranjem pristupa uzrocima nasilja u društvu. Mnogi građani Beograda su zabrinuti zbog bezbednosti u javnim mestima i postavljaju pitanja na koja bi nadležni morali da odgovore. Ova situacija ne bi trebala da prođe bez adekvatnog odgovora vladinih institucija i policije, kako bi se osiguralo da se ovakvi događaji više ne ponove.
Društva kao što je „Anti Romi“ su na neki način odraz društvenih tenzija i nezadovoljstva koje se može naći u mnogim delovima Beograda i šire. Mnogima je jasno da je reč o problemu koji se ne može ignorisati. Taktike kao što su elektronski nadzor i kućni pritvor ne mogu sami po sebi biti dovoljni ukoliko se ne preduzmu stvarne mere prevencije i rehabilitacije.
Na kraju, tragedija koja se desila u Višnjičkoj banji je bolna podsećanja na realnost s kojom se društvo suočava. Ova pucnjava ne bi trebala samo da bude još jedan incident u nizu, već poziv na akciju i hitno preispitivanje mera bezbednosti. Bez obzira na to kakve su okolnosti dovele do ovog tragičnog događaja, neophodno je da zajednica zajedno radi na izgradnji sigurnijeg društva u kojem će ovako nešto biti samo loše sećanje.
