Vašington – Novija klinička istraživanja ukazuju na potencijalnu efikasnost psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, kao tretmana za zavisnost od kokaina. Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu „Jama Network Open“, sugerišu da bi samo jedna doza psilocibina mogla značajno povećati šanse za apstinenciju od kokaina kod korisnika.
Istraživanje je obuhvatilo 36 učesnika, od kojih je 19 primilo psilocibin, dok je preostalih 17 dobilo placebo, konkretno antihistaminik difenhidramin. Učesnici su radili sa psihoterapeutima kako bi obradili svoja iskustva tokom tretmana. Zapaženo je da su oni koji su primili psilocibin imali veću verovatnoću da ostanu bez kokaina u poređenju sa onima koji su primili placebo.
Profesor Piter Hendriks, vodeći autor studije i stručnjak za bihejvioralno zdravlje sa Univerziteta Alabama u Birmingemu, naglasio je značaj pronalaženja efektivnog tretmana za poremećaj upotrebe kokaina, obzirom na to da trenutno ne postoje lekovi odobreni od strane američke Agencije za hranu i lekove koji su se pokazali delotvornima u lečenju zavisnosti od kokaina i drugih stimulansa, poput metamfetamina.
Prema izveštajima Ujedinjenih nacija, broj smrtnih slučajeva povezanih sa upotrebom stimulansa raste širom sveta, a proizvodnja kokaina je dostigla rekordne nivoe. Ovi alarmantni podaci čine hitnim pronalaženje novih i delotvornih tretmana za zavisnost.
Hendriks je istakao da je još pre više od deset godina počeo da istražuje mogućnost psilocibina kao sredstva za smanjenje kriminala i recidivizma među korisnicima droga. Analiza podataka iz Birmingema pokazala je da je upotreba kokaina bila jedan od najsnažnijih indikatora uključenosti u krivični sistem i povratništva.
Istraživač neuroloških nauka Robin Karhart-Haris smatra da psilocibin deluje tako što povećava neuroplastičnost i psihološku fleksibilnost, odnosno sposobnost pojedinaca da menjaju svoje obrasce mišljenja i ponašanja. Ova promena može biti ključna za uspešno prevazilaženje zavisnosti.
Gabrijel Ažin-Libs, klinički psiholog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl, ukazala je na to da se psilocibin razlikuje od tradicionalnih lekova za lečenje zavisnosti, jer ne utiče na iste neurohemijske sisteme kao supstanca zavisnosti. Ona objašnjava da psilocibin izaziva duboko izmenjeno stanje svesti tokom jedne sesije u okviru strukturisane psihoterapije, umesto da se koristi kao lek koji se kontinuirano uzima.
Prema njenim rečima, uz pomoć terapeuta, jedna doza psilocibina može pomoći ljudima da promene svoj pogled na sebe i razviju veće samosaosećanje, što može pospešiti promenu ponašanja. Ova vrsta terapije bi mogla biti posebno efikasna kod zavisnosti od kokaina, budući da su simptomi apstinencije često više psihološke nego fizičke prirode.
Kroz dalja istraživanja i kliničke studije, moguće je da će psilocibin postati deo arsenal terapijskih alata u borbi protiv zavisnosti, pružajući nadu za mnoge pojedince suočene sa problemima zavisnosti od kokaina. Kako se saznanja o ovoj psihoaktivnoj supstanci i njenim potencijalnim prednostima šire, postoji nada da će se razviti sigurniji i efikasniji tretmani koji će pomoći u prevazilaženju ovog ozbiljnog društvenog problema.
S obzirom na trenutne izazove vezane za zavisnost, istraživanja poput ovog naglašavaju važnost inovativnih pristupa u lečenju, koji mogu promeniti način na koji se problemi zavisnosti razumeju i tretiraju. Psilocibin bi mogao biti ključni faktor u tom procesu, otvarajući vrata novim mogućnostima za oporavak i rehabilitaciju.
