Poslanici Pokreta slobodnih građana (PSG) i Stranke demokratske akcije (SDA) u Skupštini Srbije podneli su predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, uz zahtev da se ovaj dokument usvoji po hitnom postupku. Ova inicijativa je podržana od strane nekoliko narodnih poslanika, uključujući Pavla Grbovića, Ahmedina Škrijelja, Minelu Kalendar, Anu Oreg, Šaipa Kamberija i Vladimira Pajića.
Obrazloženje predloga rezolucije naglašava da je cilj dokumenta da „pokaže jasnu i nedvosmislenu posvećenost Srbije vrednostima istine, pravde i pomirenja“. Takođe se ističe da bi usvajanje rezolucije doprinelo „smanjenju tenzija u regionu i izgradnji kulture sećanja zasnovane na poštovanju žrtava“.
Predlog rezolucije se sastoji od 11 tačaka, koje obuhvataju ključne aspekte priznanja genocida i obaveza Republike Srbije. Prva tačka najstrože osuđuje genocid počinjen nad bošnjačkim narodom u Srebrenici jula 1995. godine, dok se u drugoj tački 11. jul proglašava za Dan sećanja na ovaj genocid, što će se obeležavati svake godine.
U trećoj tački, Narodna skupština izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog nečinjenja Republike Srbije u sprečavanju genocida i neprocesuiranju počinilaca. Četvrta tačka naglašava potrebu za adekvatnom kažnjivošću za negiranje genocida, kao i glorifikaciju pojedinaca i organizacija koje su odgovorne za zločine.
Peta tačka potvrđuje rešenost Srbije da spreči genocid i druge zločine, pozivajući se na odgovornosti utvrđene na Svetskom Samitu iz 2005. godine. Šesta tačka se fokusira na ratifikaciju i implementaciju Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida i drugih zločina.
U sedmoj tački, Republika Srbija se obavezuje da će koristiti sve raspoložive resurse kako bi istražila i kaznila sve odgovorne za genocid u Srebrenici. Osma tačka naglašava značaj pomirenja zasnovanog na dijalogu i suočavanju sa prošlošću, kao ključne elemente za stabilnost i prosperitet u regionu.
Deveta tačka predlaže razvoj obrazovnih programa koji će budućim generacijama usaditi lekcije o posljedicama genocida i ratnih zločina, kako bi se sprečila njihova glorifikacija. Deseta tačka potvrđuje značaj lekcije o neuspehu da se spreči genocid u Srebrenici, naglašavajući potrebu za proaktivnim delovanjem kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zločina.
Na kraju, jedanaesta tačka se bavi zaštitom ljudskih i manjinskih prava, naglašavajući da kršenja ovih prava mogu biti rani pokazatelj mogućnosti genocida, te se Republika Srbija obavezuje na usvajanje zakonskih akata koji će garantovati zaštitu ovih prava.
Ovaj predlog rezolucije dolazi u trenutku kada su odnosi u regionu osetljivi, a svi koraci ka pomirenju i priznavanju prošlih grehova mogu doprineti stabilizaciji situacije. Usvajanje ovakvog dokumenta može biti značajan korak ka izgradnji poverenja između različitih etničkih zajednica u Srbiji i regionu, kao i ka stvaranju kulture sećanja koja poštuje žrtve prošlih zločina.
U svetlu svih ovih tačaka, predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici predstavlja važan korak u pravcu priznanja prošlosti i izgradnje budućnosti zasnovane na pravdi i pomirenju. Njegovo usvajanje može otvoriti put ka dubljem razumevanju i prevazilaženju tenzija koje su prisutne u društvu, pružajući osnovu za bolju saradnju i suživot.
