U VEČERI kada je Dorćol mirisao na proleće i reči, a Beograd na umetnost i bliskost, desilo se nešto sasvim posebno. Prvi put u Beogradu, prvi put na Dorćolu, i prvi put besplatno – za svakoga ko voli pisanu reč, u prostoru Fondacije Mozzart održano je književno veče Mirjane Bobić Mojsilović. Ova književnica, slikarka i novinarka, večito zaljubljena u ljude, život i rečenice koje umeju da zabole, nasmeju i uteše, okupila je publiku koja je došla da uživa u njenoj umetnosti.
Ovaj događaj bio je prilika koja se ne propušta, ne samo zbog autorke koja je obeležila generacije čitalaca svojim romanima, kolumnama i slikama, već i zbog prostora Fondacije Mozzart, koji se pretvorio u živu pozornicu emocija, misli i iskrene razmene. Mirjana Bobić Mojsilović izjavila je: “Jeste nelogično da ja prvi put imam veče poezije na svom Dorćolu a obišla sam ceo svet i Srbiju sa svojom poezijom. Bilo je fenomenalno, publika inspirativna, trudila sam se da dam sve od sebe, a sve se odigralo u prostoru koji je nov, svež, otvoren, i što je najvažnije – dostupan svima jer književnost treba da pripada ljudima.”
Tokom večeri, Bobićka je govorila svoju poeziju, ali i recitovala pesme iz svoje zbirke “Obećao si mi”, dok su se u pozadini smenjivala njena umetnička dela. Pripovedala je kako nastaju priče, o bolu i humoru, o ženama koje ćute, viču, vole i odlaze. Publika je obuhvatala čitaoce svih generacija – od tinejdžerki koje su je tek otkrile, do dama koje su uz nju odrasle, plakale i slavile ljubav. Reči su odzvanjale kao muzika, a aplauzi su često bili tek prigušeni uzdasi – od onih rečenica koje vas zateknu baš tamo gde ste mislili da ste sigurni.
Jedno je sigurno, književno veče Mirjane Bobić Mojsilović u Fondaciji Mozzart ostaje upisano kao događaj koji je spojio umetnost i ljude – onako kako to samo dobra književnost ume.
Izložbeni prostor Fondacije Mozzart iz nedelje u nedelju menja svoj izgled i postaje teatar, koncertna dvorana, galerija, mesto susreta poezije i muzike. Od početka godine na ovoj sceni održano je nekoliko predstava, ali i večeri posvećenih rimi i stihovima. Pobednik “Beogradskog proleća” Boris Režak i pesnik Marko Milošević napravili su spektakl za pamćenje. Publiku je do suza brojnim anegdotama između stihova Mike Antića, Jovana Dučića, Matije Bećkovića, Dobrice Erića doveo glumac Nebojša Milovanović.
Pesničko muzičko putovanje u prostoru Fondacije Mozzart otvorili su Pero i Miloš Zubac, dok je nadrealno književno veče sa Dr Neletom i Slobodanom Šarencem, u pratnji maestralnog operskog pevača Nemanje Crnatovića, osvojilo srca brojne publike.
Fondacija Mozzart se, tako, afirmisala kao važno mesto za kulturu i umetnost, pružajući platformu za umetnike i stvaraoce raznih profila. Njihovi događaji ne samo da okupljaju lokalne umetnike, već i privlače publiku koja želi da doživi umetnost u njenom najčistijem obliku – kroz reči, muziku i emocije.
Bila je to večer u kojoj je književnost došla do izražaja, a Mirjana Bobić Mojsilović je još jednom potvrdila svoj status jedne od najomiljenijih savremenih autorki u Srbiji. Njeno veče na Dorćolu nije bilo samo književno, već i emotivno iskustvo koje će se dugo pamtiti, a koje nas podseća na snagu reči i umetnosti kao načina povezivanja ljudi. U svetu koji često zaboravlja na važnost umetnosti, ovakvi događaji su svetionici nade i inspiracije.
