Gradski zavod za javno zdravlje Beograd objavio je najnovije podatke o gripu u Beogradu, a koji se odnose na period od 29. decembra 2025. do 4. januara 2026. godine. U ovom izveštaju potvrđeno je da je grip dijagnostikovan kod 62 osobe. Ovi podaci dolaze u vreme kada je epidemija gripa zvanično prijavljena 24. decembra 2025. godine, što ukazuje na rastući broj obolelih u glavnom gradu.
Tokom navedenog perioda, registrovano je 12.888 obolelih od akutnih respiratornih infekcija (ARI), dok je 676 osoba imalo simptome slične gripu (OSG). U poređenju sa prethodnom nedeljom, broj obolelih od ARI opao je za 33,1 procenat, a obolelih od OSG za 47 procenata. Ovi podaci sugerišu da je situacija sa gripom i respiratornim infekcijama pod kontrolom, ali se i dalje preporučuje oprez.
Deca do 4 godine su najviše pogođena virusima, što je zabrinjavajuće jer ova uzrastna grupa često ima slabiji imunitet. Analizirajući podatke o obolelima od ARI, primećuje se da je 36,2 procenata obolelih u uzrastu od 20 do 64 godine, dok 33,6 procenata čine deca od 5 do 19 godina. U uzrastu do 4 godine, udio obolelih iznosi 20,4 procenata.
Kada su u pitanju oboljenja slična gripu, od 20 do 64 godine je najzastupljenija grupa, sa 38,6 procenata, dok deca od 5 do 19 godina čine 31,1 procenat. U uzrastu do 4 godine je zabeležen 17,7 procenata obolelih, dok stariji od 65 godina čine 12,6 procenata svih obolelih.
U 62 uzorka grla i nosa, koji su analizirani, potvrđeni su različiti tipovi virusa gripa: virus A(H3) je identifikovan kod 20 osoba, virus A kod 41 osobe, a A(H1)pdm09 kod 1 osobe. Ove informacije ukazuju na raznovrsnost virusa koji cirkulišu u populaciji i potencijalne rizike koje oni predstavljaju.
Mere prevencije su ključne u borbi protiv gripa. Najefikasnija preporučena mera je vakcinacija, koja se savetuje svim osobama koje su u riziku od razvoja komplikacija. Važno je napomenuti da vakcina počinje da deluje 2 do 3 nedelje nakon primanja, što znači da je važno vakcinisati se na vreme. Vakcina se može primiti tokom cele sezone gripa, čak i kada se virus već širi.
Osim vakcinacije, opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakata sa obolelim osobama, redovno pranje ruku, kao i izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta. Takođe, preporučuje se provetravanje prostorija kako bi se smanjila koncentracija virusa u vazduhu. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora, kao i ishranu bogatu vitaminima.
Ove informacije i preporuke dolaze u trenutku kada je epidemija gripa već prijavljena, a zdravstvo se priprema za potencijalne izazove koje ova situacija može doneti. Zdravstveni radnici apeliraju na građane da se pridržavaju preporučenih mera kako bi se smanjila širenje virusa i zaštitili najosetljiviji članovi populacije, posebno deca i stariji.
U svetlu ovih podataka, važno je ostati informisan i proaktivan kada je reč o zdravlju, jer grip može imati ozbiljne posledice, posebno za one koji su već u lošem zdravstvenom stanju. S obzirom na sve to, građani bi trebali da se vakcinišu i preduzmu sve potrebne mere kako bi zaštitili sebe i svoje bližnje. Epidemija gripa je ozbiljna situacija koja zahteva odgovornost i pažnju svih.
