Počasni konzul Srbije u Izraelu, Aleksandar Nikolić, nedavno je potvrdio da je snimak srpskog državljanina Alona Ohela, koji je otet 7. oktobra 2023. godine, prvi znak života koji je dobijen od njega nakon 700 dana otmice. Ova informacija je od velikog značaja, ne samo za porodicu Ohel, već i za širu javnost koja prati situaciju.
Nikolić je izjavio da snimak nije prikazan u izraelskoj javnosti na zahtev porodice, što izraelsko društvo strogo poštuje kao znak pijeteta prema otetima. Prema njegovim rečima, ovaj snimak ima višestruki značaj, jer potvrđuje da je Ohel živ, ali takođe se uklapa u širi politički kontekst, posebno u svetlu nastavka izraelske vojne operacije „Gideonova kočija“.
Alon Ohel je državljanin Srbije, poreklom iz Novog Sada, a njegova porodica ima bogatu istoriju. Pradeda Alona preživeo je logor Aušvic, što dodatno naglašava težinu situacije u kojoj se nalazi. Nikolić je izneo dodatne informacije o Ohelovom zdravstvenom stanju, ističući da je on slep na desno oko i da ima ozbiljna oštećenja vida na levom oku. U trenutnoj situaciji, Ohel nema pristup medicinskoj pomoći, niti kontakt sa međunarodnim organizacijama kao što je Crveni krst.
U međuvremenu, izraelske vlasti sprovode opsežnu mobilizaciju rezervista, uključujući 60.000 poziva u okviru tzv. „CAV 8“ sistema. Dodatnih 20.000 lica je takođe uključeno sa produženim angažmanom. Ova mobilizacija dolazi u kontekstu sve većih tenzija u regionu i složenih političkih pregovora.
Nikolić je naveo da prema anketama, između 60 i 72 odsto ispitanika u Izraelu smatra da je hitno da se preostali oteti talci razmene za palestinske zatvorenike. Ova situacija je dodatno zakomplikovana patnjom palestinskih civila u pojasu Gaze, koja je sve prisutnija u poslednjim mesecima. Izraelsko društvo reaguje na ovu patnju, a njihova percepcija je često povezana sa sudbinom kidnapovanih talaca.
Reakcije unutar izraelskog društva pokazuju da ne postoji jasna podela između različitih segmenata stanovništva, kao što su sekularno-liberalni i nacionalno-religiozni. U ovim trenucima, većina Izraelaca smatra da je najviša odgovornost za patnju palestinskih civila na Hamasu. Ova percepcija naglašava kompleksnost situacije, gde se ljudske patnje ne mogu jednostavno razdvojiti od političkih i vojnopolitičkih pitanja.
S obzirom na trenutnu situaciju, porodica Ohel i dalje traži međunarodnu podršku i pritisak na vlasti kako bi se Alon Ohel što pre vratio kući. Srpska vlada je takođe angažovana u ovom procesu, nastojeći da osigura sigurnost svojih državljana i angažuje se u diplomaciji koja bi mogla pomoći u rešavanju ovog pitanja.
U zaključku, situacija Alona Ohela predstavlja ne samo ličnu tragediju, već i odražava šire političke tenzije u regionu. Njegova sudbina je povezana sa sudbinom mnogih drugih otetih ljudi, kao i sa patnjom civila u Gazi. Ovaj slučaj je podstaknuo diskusije o ljudskim pravima, odgovornosti i moralnim dilemama koje se javljaju u konfliktima, a koje nadmašuju granice pojedinačnih sudbina.
