Naučnici iz Velike Britanije postigli su značajan uspeh u oblasti regenerativne medicine razvojem veštačkog jednjaka u laboratoriji. Ova inovacija, koja je prvi put uspešno implantirana kod svinja, omogućila je životinjama da normalno gutaju hranu nakon transplantacije. Ovo istraživanje se sprovodi na Institutu za zdravlje dece Univerzitetskog koledža u Londonu i bolnici „Grejt Ormond strit“ (GOSH), a rezultati su obećavajući za buduće tretmane kod dece sa ozbiljnim problemima jednjaka.
Doktor Marko Pelegrini, viši istraživač na UCL-u, ističe da je ovo značajan korak ka personalizovanim regenerativnim tretmanima za decu rođenu sa teškim problemima jednjaka. Tehnologija koju su razvili omogućava izgradnju novog jednjaka koristeći ćelije samog pacijenta, kombinovane sa pripremljenim tkivom od svinja. Ovo je važno jer korišćenje sopstvenih ćelija smanjuje rizik od odbacivanja transplantata, što je čest problem kod klasičnih transplantacija.
Eksperiment je obuhvatao osam svinja koje su dobro prihvatile transplantate, razvijajući funkcionalne mišiće za gutanje u roku od tri meseca. Proces nije zahtevao imunodepresivnu terapiju, što dodatno olakšava postoperativni tok i poboljšava mogućnosti za uspešan oporavak.
Sam proces razvoja veštačkog jednjaka uključuje nekoliko ključnih koraka. Prvo, stvara se „skafold“, odnosno osnova u obliku cevi, korišćenjem donorskog jednjaka svinje. Kroz proces decelularizacije, donorovo tkivo se oslobađa od ćelija, dok se očuva njegova struktura. Nakon toga, skafold se popunjava ćelijama primaoca, koje se uzimaju iz male biopsije i laboratorijski umnožavaju pre nego što se unesu u skafold. Ovaj transplantat se zatim smešta u bioreaktor na nedelju dana kako bi se ćelije prilagodile novom tkivu. Ukupno trajanje ovog procesa iznosi oko dva meseca.
Ova tehnologija može biti posebno značajna za decu sa LGOA, retkom urođenom anomalijom jednjaka gde postoji prekid između gornjeg i donjeg segmenta. U Velikoj Britaniji svake godine se rodi oko 180 beba sa ovom anomalijom, a deset procenata njih ima LGOA. Trenutno se takva deca hrane putem sonde dok se ne razvije plan za hirurško lečenje, koje je često složeno i invazivno.
Rezultati istraživanja kod svinja su ohrabrujući. Sve životinje su preživele prvih kritičnih 30 dana, a nakon šest meseci transplantati su razvili funkcionalne mišiće, nerve i krvne sudove, što im je omogućilo normalno gutanje i rast. Naučnici su takođe prvi put mapirali gene u tkivu implantata, pokazavši da aktivnost gena odgovara prirodnom tkivu.
Ako se ova tehnologija prilagodi za ljudsku primenu, skafoldi različitih veličina mogli bi biti unapred pripremljeni i personalizovani za novorođenčad ili decu različitih starosnih grupa, što bi značajno olakšalo proces lečenja. Ovaj napredak u medicini može otvoriti nove mogućnosti za lečenje dece sa urođenim malformacijama jednjaka i značajno poboljšati kvalitet njihovog života.
Regenerativna medicina se sve više razvija, a ovakvi projekti pokazuju potencijal za inovativne pristupe u lečenju teških bolesti. U budućnosti, ovakve tehnologije mogle bi postati standard u medicinskoj praksi, pružajući nadanje mnogim porodicama čija deca pate od ozbiljnih zdravstvenih problema. Sa daljim istraživanjima i razvojem, možemo očekivati još više revolucija u oblasti transplantacija i regeneracije organa.
