Naučnici sa Univerziteta u Okfsordu objavili su studiju koja tvrdi da se prvi poljubac dogodio pre više od 20 miliona godina. Ova istraživanja sugerišu da su neandertalci, naši preci, takođe praktikovali ljubavne geste, uključujući poljupce, a moguće je da su ih razmenjivali i sa ranim modernim ljudima. Ovaj zaključak nije nov, budući da su prethodna istraživanja ukazivala na bliske odnose između neandertalaca i modernih ljudi.
Jedan od ključnih dokaza za ovu tezu dolazi iz ranijih studija koje su pokazale da su neandertalci i moderni ljudi, čak i stotinama hiljada godina nakon razdvajanja, delili slične oralne mikroorganizme. Ovo otkriće ukazuje na to da je mogla doći do razmene pljuvačke, što može implicirati poljupce. Matilda Brindle, evolutivni biolog i autorka studije, ističe da, iako postoje različite teorije o ovoj temi, njihovo istraživanje podržava najjednostavnije objašnjenje – „verovatno su se ljubili“.
Genetske studije dodatno potvrđuju ovu tvrdnju. Ljudi koji nisu afričkog porekla nose delove neandertalske DNK, što sugeriše da su se dve vrste ukrštale. Ova saznanja su ključna za razumevanje evolucije ljubavnih gesti među ljudima i njihovim precima.
U radu objavljenom u časopisu „Evolution and Human Behavior“, istraživači su se suočili s izazovom definisanja poljupca na način koji se ne oslanja isključivo na ljudsko ponašanje. Prethodni pokušaji definisanja poljupca bili su usmereni isključivo na ljudske karakteristike, što je isključivalo mogućnost ljubavnih interakcija kod drugih vrsta.
Brindle objašnjava da su definisali poljubac kao interakciju koja uključuje usmereni kontakt između usta jedinki iste vrste, uz određeno kretanje usta, ali bez razmene hrane. Ova definicija omogućava širu perspektivu o tome kako se ljubavni gestovi mogu manifestovati u svetu životinja, a ne samo kod ljudi.
Kombinovanjem podataka o evolutivnim odnosima između savremenih i izumrlih primata, istraživači su došli do zaključka da je ljubljenje nastalo pre između 21,5 i 16,9 miliona godina kod predaka velikih majmuna. Položaj neandertalaca u ovom evolutivnom lancu sugeriše da su oni verovatno takođe praktikovali poljupce, ne samo međusobno, već i sa modernim ljudima.
Matilda Brindle zaključuje da, ako se zna da se ljudi ljube, a da su neandertalci verovatno praktikovali iste ili slične geste, jasno je da su ove dve vrste verovatno ljubile jedna drugu. Ova studija otvara nova pitanja o razumevanju emocionalnih veza i socijalnih interakcija među našim precima.
Osim što pruža uvid u to kako su se ljubavne geste razvijale tokom istorije, ovo istraživanje nas podseća na međusobne veze između ljudi i neandertalaca. U svetlu ovih saznanja, ljubav i bliskost imaju dublje korene nego što smo ranije mislili, a poljubac se može smatrati univerzalnim znakom intimnosti koji prevazilazi granice vrsta.
U zaključku, istraživanje Matilde Brindle i njenog tima predstavlja značajan korak ka razumevanju evolucije ljubavne interakcije. Povezivanje neandertalaca sa modernim ljudima kroz gestove poput poljupca otvara nova pitanja i potencijalne pravce za buduća istraživanja koja bi mogla dodatno osvetliti složene odnose između različitih vrsta i njihovih emocionalnih izraza. Ova otkrića ne samo da obogaćuju našu sliku o prošlosti, već i inspirišu razmišljanje o ljudskoj prirodi i našim osnovnim instinktima za povezivanje sa drugima.
