Godišnjica tragičnog događaja na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2022. godine život izgubilo 16 osoba, a jedna osoba je teže povređena, izaziva značajne reakcije u srpskoj javnosti. Ivan Radovanović, pisac, novinar i kolumnista Euronews Srbija, ističe da će ova godišnjica možda doneti više podela nego jedinstva u društvu. On smatra da su prošlih 11 meseci obeleženi „politikom kažnjavanja“, što je umanjilo samu suštinu komemoracije.
Radovanović naglašava da je propustena prilika za dijalog između vlasti, opozicije i studenata. On smatra da je umesto odavanja počasti žrtvama, fokus bio na političkim tenzijama i kažnjavanju. „Ovo više liči na kažnjavanje nego na pravu komemoraciju“, kaže Radovanović, upoređujući trenutnu situaciju sa metodama iz prošlosti, kada su ljudi bili kažnjavani zbog političkih razloga. Ovaj pristup, kako ističe, ne može doneti pravu žalost niti poštovanje prema žrtvama.
Jedan od ključnih problema, prema Radovanoviću, je nedostatak jedinstvenog poziva na komemoraciju. On smatra da Crkva, kao važna institucija, nije iskoristila priliku da okuplja ljude iz svih delova društva kako bi odali počast žrtvama. Umesto toga, komemoracija je postala isključiva, što dodatno produbljuje postojeće podele.
U vezi sa studentskim pokretom, Radovanović izražava razočaranje zbog nedostatka suštine i konkretne političke ponude. On smatra da su studenti propustili priliku da ponude nešto više od emocionalnih poruka i performansa. „Politika je kao pijaca, morate ponuditi nešto konkretno, a to je ono što nedostaje“, naglašava on. Umesto toga, studenti su se fokusirali na prazne parole, što nije dovoljno za stvarni politički napredak.
Radovanović takođe ukazuje na to da se situacija u zemlji menja i da postoje znakovi da Srbija izlazi iz krize. Međutim, on naglašava da vlast mora biti svesna da su njihovi protivnici, u ovom slučaju opozicija, naterani da se bore do kraja. „Vlast mora da pobedi svoje protivnike tako da više ne mogu da se uzdignu“, kaže Radovanović.
Ovaj kontekst donosi dodatne tenzije u društvu, ali i mogućnost za promenu. Radovanović smatra da bi vlast mogla da iskoristi ovu situaciju kako bi se suočila sa problemima i preuzela odgovornost, umesto da nastavi sa politikom kažnjavanja. On veruje da bi otvoreni dijalog mogao doneti pozitivne pomake, ali da su trenutno odnosi između različitih društvenih grupa i dalje napeti.
Na kraju, Radovanović poziva na zajedništvo i razumevanje, naglašavajući da su tragedije poput one na Železničkoj stanici prilika da se svi okupe i odaju počast žrtvama. On smatra da je važno da se prevaziđu podela i da se fokus stavi na zajedničke vrednosti, umesto da se nastavi sa podelama koje samo produbljuju krize.
U ovom trenutku, društvo se suočava sa izazovima, ali i šansama za promenu. Radovanović ukazuje na potrebu za novim pristupom, koji bi mogao doneti nadu i promene u budućnosti, a ne samo nastavak starih obrazaca ponašanja koji su doveli do trenutne situacije.
