LONDON – Arheolozi su u Barnamu, u Safolku na istoku Engleske, otkrili najranije dokaze o namernom loženju vatre, stari oko 400.000 godina. Ovo otkriće značajno pomera istoriju ljudske evolucije unazad i ukazuje na to da su prethodne ljudske vrste, a ne Homo sapiens, razvile ranu kontrolu nad vatrom. Ove informacije su objavljene na sajtu britanskog Nacionalnog istorijskog muzeja.
Tim arheologa, koji na ovom lokalitetu radi skoro dve decenije, pronašao je ostatke više ognjišta i dva mala komada pirita. Istraživači objašnjavaju da udaranje kremena o pirit stvara varnice, što potvrđuje aktivno paljenje vatre, umesto oslanjanja na prirodne požare koje bi izazvala munja ili drugi faktori.
Vođa istraživanja, Sajmon Parfit sa Univerzitetskog koledža u Londonu, istakao je da su pronađeni pirit i ostaci ognjišta izuzetno važni. Pirit se ne može naći prirodno u tom području, što ukazuje na to da su drevni ljudi doneli ovaj materijal kao deo alata za pravljenje vatre. Analize su pokazale da je na lokalitetu bilo više uzastopnih ognjišta, oko kojih su se pravili kameni alati.
Stručnjaci smatraju da su ovi alati, kao i kontrola vatre, najverovatnije delo ranih neandertalaca. Nalazište se vremenski poklapa sa čuvenim nalazištem u Svonskombu, gde je pronađena lobanja rane neandertalske populacije. Profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu naglašava da su ljudi koji su ložili vatru u Barnamu pre 400.000 godina verovatno bili rani neandertalci, zasnovano na morfologiji fosila iz istog perioda.
Za naučni tim, ovi dokazi ukazuju na promenu u ljudskom ponašanju koja je možda doprinela povećanju veličine mozga i kognitivnih sposobnosti. Vatra je pružala toplinu, zaštitu od predatora i omogućavala kuvanje hrane, što je proširilo raznolikost ishrane. Dr Rob Dejvis, kustos projekta „Putevi ka drevnoj Britaniji“ u Britanskom muzeju, ističe da je sposobnost stvaranja i kontrole vatre jedna od najvažnijih prekretnica u ljudskoj istoriji, sa praktičnim i društvenim koristima koje su promenile ljudsku evoluciju.
Kontrola vatre omogućila je drevnim ljudima da prežive hladne noći, kuvaju hranu, prave oruđe i štite se od predatora, ali i da razvijaju složenije oblike društvenog života i prenosa znanja. Na lokalitetima poput Vonderverka u Južnoj Africi pronađeni su biljni pepeo i spaljene kosti koje datiraju od pre oko milion godina, što sugeriše da je Homo erektus već manipulisao vatrom. Međutim, ovi dokazi pokazuju samo upotrebu ili održavanje vatre, a ne nužno i njenu namernu proizvodnju.
Veoma je verovatno da su rane populacije dobijale podsticaj iz prirodnih požara, izazvanih munjom ili spontanom sagorevanjem, i da su, kada bi se jednom zapalili, pokušavali da održe vatru danima ili nedeljama. Ovo otkriće ima značajne implikacije za razumevanje ljudske evolucije i ponašanja, jer ukazuje na to kako je kontrola vatre mogla uticati na razvoj ljudske vrste.
Arheološki rad objavljen u časopisu „Nature“ deo je programa „Putevi ka drevnoj Britaniji“, koji su razvili britanski muzeji i univerziteti. Ovaj program istražuje različite aspekte ljudske evolucije i ponašanja, sa fokusom na važnost rane tehnologije u oblikovanju ljudskog društva. Otkriveni dokazi o kontroli vatre u Barnamu predstavljaju značajan korak ka razumevanju kako su rane ljudske vrste preživele i razvijale se u izazovnim okruženjima.
