Kada je Milena Vujičić iz Lučana 2009. godine krenula na put ka Antarktiku, nije ni slutila da će postati prva Srpkinja koja će učestvovati u naučnoj ekspediciji na ovom ledenom kontinentu. Ova avantura joj je zauvek promenila život. „Antarktik je prelepo, ali i surovo mesto. Tamo shvatite koliko ste mali pred prirodom koja je toliko impozantna i moćna“, naglašava Milena u razgovoru za Euronews Srbija.
Put do ovog ledenog kraljevstva nije bio lak. Milena je dobila delimičnu stipendiju, ali je morala da prikupi veći deo sredstava koja su iznosila oko 25 hiljada evra. Njena porodica nije mogla da joj pomogne, pa je odlučila da potraži pomoć od prijatelja i poznanika. U to vreme, svet je bio pogođen finansijskom krizom, ali je Milena, zahvaljujući svojoj upornosti, uspela da pridobije podršku organizatora ekspedicije, koji su joj pokrili troškove boravka, kao i planinarske zajednice Srbije koja joj je obezbedila opremu.
„Planinari su me bukvalno obukli i spremili. Bila sam fizički spremna, ali psihički… Ne možete se nikad dovoljno pripremiti za Antarktik,“ dodaje Milena. Putovanje je počelo u Beogradu, a preko Frankfurta i Buenos Airesa stigla je do Ushuaije, najjužnijeg grada na svetu. Tamo se okupio tim od 50 mladih iz različitih zemalja. „Sama sam putovala do tamo. Izgubila sam telefon, torbe mi nisu stigle – ali su mi saputnici pomogli. Već tada sam naučila kako izgleda pravo drugarstvo“, priča Milena.
Pre nego što su se ukrcali na brod ka Antarktiku, učesnici su prošli obuku i pripreme, a zatim se suočili sa zloglasnim Drakeovim moreuzom. Milena se seća kako je tri dana provela u krevetu zbog morske bolesti, preispitujući svoju odluku. „Ali verovala sam da je to samo trenutak koji mora da prođe.“ Kada su konačno stigli do ledenih voda, dočekala ih je potpuna tišina. Kapetan je ugasio motore i putnicima je rečeno da slušaju. „To je bila tišina kakvu nikad ranije nisam čula. Osetila sam čistu magiju prirode“, naglašava.
Tokom mesec dana, Milena i njeni kolege su kampovali, učili od naučnika i posmatrali pingvine, orke i foke. „Jedno od pravila je bilo – minimum pet metara razdaljine. Nismo ih mazili, ali smo ih gledali satima. Svaki susret bio je čaroban“, dodaje. Iako je na južnoj hemisferi bilo leto, temperature su bile niske, a dani dugi. Milena i tim su provodili vreme napolju, upijajući znanje i tišinu. „Svaki dan je bio ispunjen. Antarktik nije samo hladnoća – on je veličanstvo u tišini.“
Povratak u civilizaciju bio je šok. Iz mira i tišine Antarktika, Milena se našla direktno u buci Buenos Airesa. „Trebalo mi je vremena da se priviknem“, objašnjava. Njena želja za istraživanjem sveta počela je još u detinjstvu, a posebno tokom 1999. godine, kada je sanjala o svetu van izolovane Srbije. „Tad sam se osećala kao ptičica u kavezu“, priseća se.
Nakon Antarktika, Milena je provela tri godine u Indiji, gde je rodila blizance. „Imam ćerku i sina, rođeni su u Indiji. To je zemlja koju volim i koja mi je postala drugi dom“, naglašava. Sada, kao majka dvoje dece iz Beograda, balansira između roditeljstva i avanturizma, ali priroda i dalje ostaje u centru njenog života. „Idemo često u prirodu, kampujemo, putujemo kamperom. Ne mora to da bude daleko – i Košutnjak može da bude avantura.“
U planu su i novi izazovi, poput penjanja na Himalaje, koje je već delimično istražila. „Još nemam tačan datum. Trenutno mi je fokus na porodici, ali osećam da me život priprema za Himalaje“, zaključuje Milena. Njena priča je inspiracija za sve koji teže da ostvare svoje snove, bez obzira na prepreke.
