U trenucima kada se suočavamo sa situacijama koje mogu biti opasne po život, kao što su gubitak svesti, prestanak disanja, obilno krvarenje ili gušenje, pravovremena i pravilna reakcija može biti presudna. Doktorka Danijela Jevtić iz beogradske Hitne pomoći ističe da je važno znati kako reagovati do dolaska medicinske ekipe, a takođe upozorava na česte greške koje ljudi prave.
Gubitak svesti, poznat i kao kolapsno stanje, zahteva brzu reakciju. „Osobu treba poleći i blago podići noge u odnosu na nivo grudnog koša“, objašnjava doktorka Jevtić. S obzirom na to da je važno proveriti stanje svesti, savetuje se pritisak na ušnu resicu kako bi se videlo koliko osoba reaguje na nadražaje.
U slučaju da osoba izgubi svest ali i dalje diše, naročito nakon epileptičnog napada ili povraćanja, ključno je postaviti je u bočni položaj. „Glava treba da bude okrenuta nadole kako bi disajni putevi ostali prohodni“, dodaje doktorka.
Ako osoba prestane da diše, ne treba gubiti vreme s objašnjenjem doktorke. Prvi korak je staviti osobu na tvrdu podlogu. „Masaža srca ne može se raditi na krevetu, jer je potreban čvrst oslonac“, naglašava ona. Doktorka slikovito objašnjava kako se sprovodi masaža srca: „Jedna šaka ide preko druge, pritiskamo sredinu grudne kosti, trudimo se da grudni koš utisnemo oko pet centimetara, a pritisci treba da budu u ritmu 1, 2, 3, 4.“
Kada je reč o krvarenjima, doktorka savetuje da je najvažnije odmah izvršiti pritisak na ranu. Ako krvarenje dolazi iz ruke ili noge, ekstremitet treba podići iznad nivoa srca i snažno pritisnuti mesto krvarenja. „Iskoristite ono što imate pri ruci – zavoj, peškir ili deo garderobe“, dodaje ona, napominjući da je dobro staviti hladnu oblogu kada je to moguće.
Jedna od uobičajenih grešaka prilikom krvarenja iz nosa je zabacivanje glave unazad. „Glava treba da bude nagnuta napred, nozdrve čvrsto pritisnute, a led se stavlja na koren nosa i potiljak“, savetuje doktorka.
Kada se neko zagrcne, pravilna tehnika je od presudnog značaja. Doktorka objašnjava Hajmlihov zahvat: „Osobu obuhvatimo ispred, pritiskamo je, jedna pesnica na stomak, druga preko nje, i osoba je blago povijena napred.“ Ako se osoba guši sama, može pokušati da se prebaci preko naslona stolice i sopstvenom težinom izvrši pritisak na stomak.
Postupak je nešto drugačiji kod dece. „Dete treba postaviti tako da glavica bude okrenuta nadole i lupkati ga između lopatica kako bi se strano telo izbacilo iz disajnih puteva“, ističe doktorka.
Na kraju, doktorka Jevtić upućuje apel svim građanima da tokom razgovora sa dispečerom Hitne pomoći ostanu na vezi. „Nikada nemojte prekidati vezu zato što ste uznemireni. Ako prekinete razgovor, ponovnim pozivom vraćate se na kraj reda čekanja. Lekar će vas voditi kroz sve korake prve pomoći do dolaska ekipe“, poručuje.
Posebno naglašava da u najtežim situacijama nije najvažnije što pre smestiti pacijenta u automobil i krenuti ka bolnici. „Nije poenta da osobu odmah stavite u kola i vozite. Najvažnije je da prve mere pomoći sprovodite tačno onako kako vam lekar kaže preko telefona, jer upravo one mogu da spasu život“, zaključila je doktorka Danijela Jevtić.
