Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, najavila je da je krajem avgusta izvršena prva isplata iz Alimentacionog fonda, koji je osnovan kako bi se pomoglo deci čija su prava na alimentaciju povređena zbog neodgovornih roditelja. Država je za ovu svrhu opredelila pola milijarde dinara, pružajući prvi put sistemsku podršku onima koji su najviše pogođeni ovom problematikom. Prema informacijama koje je Macura iznela, oko 2.000 ljudi, pretežno žena, prijavilo se za korišćenje ovog fonda.
Iako su prve isplate već započete, Macura je napomenula da će prava statistika biti dostupna tek u prvom kvartalu sledeće godine. Maksimalni iznos koji se može dobiti iz fonda iznosi 25.000 dinara po detetu. Macura objašnjava da se ovaj iznos računa na bazi koliko bi se sredstava namenilo hraniteljskoj porodici po detetu, dodajući da je najveći broj sudskih odluka o alimentaciji ispod ovog iznosa. Za one koji se suočavaju sa problemima naplate alimentacije, postoji i mogućnost podnošenja krivične prijave.
Kako bi se ostvarila naplata alimentacije, neophodno je da postoji pravosnažna odluka o alimentaciji, koja se može doneti pri razvodu ili u centrima za socijalni rad. Jovana Ružičić iz Centra za mame objašnjava da je potrebno da se dokaže da alimentacija nije primljena dva meseca ili više, nakon čega javni izvršioci pokreću naplatu. Ružičić ističe da se na taj način puni Alimentacioni fond, koji bi trebao da postane samoodrživ, s obzirom na to da se većina sredstava vraća.
Majke koje su se obratile centru izražavaju zadovoljstvo postojanjem Alimentacionog fonda, smatrajući ga sistemskom podrškom na koju mogu da se oslone. Ružičić naglašava da sama činjenica da fond postoji već može povećati broj alimentacija, jer pruža osećaj sigurnosti i pravde. Ona takođe ističe važnost jačanja centara za socijalni rad i njihovih savetovališta, kako bi se podržale porodice i zajednica.
Alimentacioni fond predstavlja značajan korak ka rešavanju problema neplaćanja alimentacije u Srbiji. Njegova implementacija može doneti promene u životima mnogih porodica koje se suočavaju sa ovim teškim pitanjem. Na osnovu trenutnih informacija i očekivanja, čini se da bi fond mogao da funkcioniše efikasno i da pruži potrebnu pomoć onima kojima je najpotrebnija.
Macura i Ružičić naglašavaju da je važno nastaviti rad na jačanju sistema socijalne zaštite, kako bi se obezbedilo da deca dobiju ono što im pripada. Očekuje se da će vremenom, uz pravilnu primenu i podršku, Alimentacioni fond doprineti stabilizaciji i unapređenju života onih koji su pogođeni ovom problematikom.
U svetlu ovih novina, mnogi se nadaju da će alimentacija postati redovna obaveza, a ne izuzetak, i da će roditelji biti odgovorniji u svojim obavezama prema deci. Ovo bi moglo doneti bolju budućnost za mnoge porodice, a posebno za decu koja su najranjivija u ovom sistemu.
Alimentacioni fond je, stoga, više od samo finansijske podrške; on je simbol promene u društvenom pristupu prema deci i njihovim pravima. Ova inicijativa može postati model za slične projekte u budućnosti, ukoliko se pokaže kao uspešna i održiva. U svakom slučaju, pozitivne reakcije i očekivanja su dobar znak za budućnost ovakvih programa u Srbiji.
