Filozofkinja Andrea Jovanović i direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić razgovarali su za Euronews Srbija o važnosti medijske pismenosti u savremenom društvu. U vremenu kada je informisanje dostupno na svakom koraku, postavlja se pitanje kako prepoznati pouzdane izvore i kako se suprotstaviti dezinformacijama koje su sve prisutnije.
Medijska pismenost kao ključna veština
Andrea Jovanović je istakla da je medijska pismenost od suštinskog značaja za funkcionalnu demokratiju. Ona objašnjava da je sposobnost kritičkog razmišljanja o medijima i informacijama koje konzumiramo neophodna kako bismo se zaštitili od manipulacija i lažnih vesti. U svetu gde društvene mreže dominiraju, ljudi su često izloženi dezinformacijama koje se šire brže od proverenih informacija.
Marko Matić se složio sa Jovanovićem, dodajući da je neophodno obrazovati građane o tome kako da analiziraju izvore informacija. Uloga medija nije samo da izveštavaju, već da pomažu ljudima da razumeju kontekst i implikacije informacija koje primaju. On je naglasio da je važno razvijati svest o tome kako mediji utiču na naše percepcije i ponašanje.
Izazovi u doba digitalizacije
U digitalnom dobu, izazovi su se umnožili. Jovanović je ukazala na to da je lako manipulirati informacijama i da se često istine iznose iz konteksta. Ljudi često veruju u ono što žele da veruju, što dodatno otežava situaciju. Ona je podsetila na značaj kritičkog mišljenja i sposobnosti da se postavljaju pitanja o izvorima informacija.
Matić je dodao da su platforme društvenih medija odgovorne za širenje dezinformacija, ali i za način na koji se informacije filtriraju. Algoritmi često favorizuju senzacionalizam, što može dovesti do stvaranja „mehura“ gde se korisnici izlažu samo onim informacijama koje se poklapaju sa njihovim uverenjima. Ovo može imati ozbiljne posledice po društvo i demokratiju.
Obrazovanje kao rešenje
Jedna od ključnih preporuka koju su Jovanović i Matić istakli jeste da obrazovanje igra ključnu ulogu u razvoju medijske pismenosti. U školama bi trebalo uvesti kurseve koji bi učili decu kako da prepoznaju pouzdane izvore, kako da analiziraju informacije i kako da kritički razmišljaju. Jovanović je naglasila da bi ovakvo obrazovanje trebalo da bude deo šireg obrazovnog sistema i da se ne može svesti samo na nekoliko časova.
Matić je dodao da bi mediji trebalo da preuzmu odgovornost i aktivno učestvuju u obrazovanju svojih publika. To može uključivati organizovanje radionica, seminara i kampanja koje bi obučile ljude o važnosti medijske pismenosti.
Uloga institucija
Osim obrazovanja, institucije takođe igraju ključnu ulogu u borbi protiv dezinformacija. Jovanović je istakla da je važno da vlade i regulatori prepoznaju problem i da donesu zakone i smernice koje će osigurati odgovornost medija i platformi. Ovo može uključivati regulative koje se odnose na transparentnost i odgovornost u izveštavanju.
Matić je rekao da bi saradnja između različitih sektora, uključujući vlade, civilno društvo i privatni sektor, mogla biti ključna u borbi protiv dezinformacija. U zajedničkom radu, svi akteri mogu doprineti stvaranju zdravijeg medijskog okruženja.
Zaključak
U zaključku, Jovanović i Matić su se saglasili da je medijska pismenost važna veština koja se mora razvijati kako bi se zaštitili građani od dezinformacija. Uloga obrazovanja, odgovornosti medija i institucija je ključna u ovom procesu. U svetu preplavljenom informacijama, sposobnost kritičkog razmišljanja postaje neophodna za očuvanje demokratije i zdravog društva. Bez sumnje, ulaganje u medijsku pismenost je ulaganje u budućnost.
