Na zagrebačkom Trgu bana Jelačića održan je skup građana koji su se okupili kako bi izrazili svoj protest protiv ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj. Ovaj skup organizovao je Centar za ekonomsko obrazovanje, koji je istakao da je vojnog roka nepravedan i da nije potreban za ostvarivanje bezbednosnih ciljeva zemlje.
Prema rečima organizatora, velika većina građana, kao i većina poslanika u Saboru, nije zainteresovana da služi vojni rok. Njihovo stajalište je da bi Hrvatska mogla da postigne svoje bezbednosne ciljeve bez prisilnog regrutovanja. Organizatori su podsetili na to da je tokom Domovinskog rata zemlju odbranilo mnogo više dobrovoljaca nego što su to učinili vojnici iz obavezne službe, te da nije bilo opšte mobilizacije, što dodatno potkrepljuje njihov stav.
Na skupu su se mogli čuti i drugi argumenti protiv uvođenja vojnog roka. Mnogi prisutni su smatrali da bi takva odluka predstavljala retrogradni korak u razvoju društva i da bi mogla izazvati dodatne tenzije među mladima. Pritom su skretali pažnju na to da su se u poslednjim decenijama mnoge zemlje odlučile za profesionalnu vojsku, a ne za obavezni vojni rok, smatrajući ga zastarjelim konceptom.
Ova tema nije nova u hrvatskoj javnosti. Rasprave o obaveznom vojnom roku ponovo su se aktivirale u poslednjih nekoliko godina, posebno nakon što su se pojavile informacije o sve većim bezbednosnim izazovima u regionu. Međutim, protivnici ove ideje naglašavaju da se bezbednost može osigurati i kroz druge, modernije pristupe, kao što su profesionalizacija vojske i unapređenje saradnje sa NATO-om i Evropskom unijom.
Podršku protestu pružili su i mnogi mladi ljudi, koji su izrazili svoje nezadovoljstvo idejom o ponovnom uvođenju vojnog roka. Neki od njih su istakli da bi umesto vojnog služenja, radije posvetili svoje vreme obrazovanju ili sticanju radnog iskustva. Mnogi su se složili da je u savremenom društvu važnije ulagati u znanje i veštine, nego u vojne obuke koje se smatraju zastarelim.
Unatoč tome što su se organizatori skupa nadali da će njihov protest uticati na donošenje odluka vlasti, situacija oko obaveznog vojnog roka ostaje kompleksna. Naime, Ministarstvo odbrane Hrvatske (MORH) je u nekoliko navrata isticalo potrebu za povećanjem broja vojnika, te su se javno zalagali za obavezni vojni rok kao rešenje za popunjavanje kapaciteta vojske. Ipak, s obzirom na sve veći pritisak javnosti, vlasti će morati da preispitaju ovu strategiju.
Osim toga, postoje i ekonomski argumenti protiv ponovnog uvođenja vojnog roka. Kritičari ističu da bi takva odluka značila dodatne troškove za državu, koji bi se mogli preusmeriti na druge, potrebnije projekte. U vreme kada se ekonomska situacija u zemlji još uvek nije u potpunosti stabilizovala, mnogi smatraju da bi novac bolje bilo uložiti u obrazovanje, zdravstvo ili infrastrukturu.
Zaključno, pitanje obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj izaziva značajne podele u društvu. Dok jedni veruju da je to ključno za bezbednost zemlje, drugi se protive toj ideji, smatrajući je zastarjelom i nepraktičnom. Skup na Trgu bana Jelačića pokazuje da postoji snažna volja među građanima da se čuje njihov glas i da se bori za modernije i efikasnije rešenje za bezbednost. U narednom periodu, biće zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati i da li će vlasti uzeti u obzir stavove građana u vezi sa ovim važnim pitanjem.
