U Novom Sadu se održava protest grupe srednjoškolaca koji su nezadovoljni onlajn nastavom, a protest je izazvao značajne saobraćajne probleme, jer je blokirana raskrsnica kod Futoške pijace, koja je jedna od najfrekventnijih u gradu, kao i veći deo Bulevara oslobođenja, glavne saobraćajnice. Srednjoškolci su najavili da će protest trajati do 00:08 minuta.
Tokom skupa, predstavnici srednjoškolaca su izneli stavove o tome da onlajn nastava nije adekvatno rešenje za obrazovanje. Njihovo nezadovoljstvo je naglašeno u izjavama gde su istakli da žele da se vrate u učionice i da im je potrebna lična interakcija s nastavnicima i vršnjacima. Profesori su, s druge strane, rekli da se nalaze u situaciji u kojoj više nemaju šta da uče svoje učenike, sugerišući da bi možda trebalo da uče od njih i prilagode se novim okolnostima.
Protest nije samo politički, već je i društveno obeležen. Tokom skupa, nastupaju različiti muzički bendovi, a okupljeni srednjoškolci su se zabavljali igrajući odbojku i karte. Duž Bulevara oslobođenja postavljeni su štandovi sa hranom i pićem, što dodatno doprinosi atmosferi festivala.
Na protestu učestvuju i grupe srednjoškolaca iz drugih gradova, koji su peške ili na biciklima doputovali u Novi Sad. Ova masovna mobilizacija pokazuje značaj problema za mlade ljude širom Srbije. Policija je obezbedila skup, osiguravajući da protest prođe bez incidenata.
Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Srbije, izjavila je da 93,3% srednjih škola u Srbiji funkcioniše normalno. Prema njenim rečima, samo je osam škola u potpunoj obustavi, što čini 0,4% od ukupnog broja srednjih škola, dok je 111 škola u nekoj vrsti obustave, što je 6,3%. Ova izjava ukazuje na to da većina obrazovnog sistema nastavlja s radom, dok manji broj škola doživljava problem s nastavom.
Ova situacija stvara napetosti između učenika, roditelja i obrazovnih vlasti, jer se mladi osećaju izolovano i nezadovoljno trenutnim sistemom obrazovanja. Srednjoškolci su organizovali protest kako bi skrenuli pažnju na svoje probleme i potrebu za boljim obrazovnim uslovima. Njihovo nezadovoljstvo se može razumeti kao deo šireg socijalnog i obrazovnog pokreta koji zahteva promene i prilagođavanje trenutnim uslovima.
Protesti poput ovog su važni za angažovanje mladih i podizanje svesti o pitanjima koja ih se direktno tiču. U tom smislu, srednjoškolci ne samo da traže promene u obrazovnom sistemu, već takođe pokreću diskusije o ulozi tehnologije u obrazovanju i potrebama savremenih učenika. Ovaj događaj može poslužiti kao katalizator za dalje promene, kako u obrazovanju, tako i u širem društvenom kontekstu.
Sve ovo ukazuje na to da mladi ljudi, kada se okupe i zajednički izraze svoje stavove, mogu imati značajan uticaj na promene. Njihova sposobnost da organizuju proteste i privuku pažnju na svoje zahteve može biti ključna u oblikovanju budućnosti obrazovanja u Srbiji. Na kraju, važno je da se svi akteri, uključujući vladu, obrazovne institucije i same učenike, uključe u konstruktivni dijalog kako bi se našla najbolja rešenja za izazove s kojima se suočavaju.
Protest u Novom Sadu je samo jedan od mnogih primera kako mladi ljudi mogu da se organizuju i bore za svoja prava, a njihova borba za bolju budućnost obrazovanja svakako zaslužuje pažnju i podršku šire zajednice.
