Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, Tatjana Macura, izjavila je da je doslednom primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u poslednje dve godine zabeležen značajan porast hitnih mera protiv nasilnika. U 2022. godini izrečeno je više od 30.000 hitnih mera, dok je u 2023. godini taj broj porastao na preko 32.000. Ova informacija ukazuje na aktivnost sistema u zaštiti žrtava nasilja, ali i na to da žene imaju sve više poverenja u institucije koje se bave ovom problematikom.
Macura je za Tanjug istakla da ovakvi podaci mogu poslužiti kao motivacija ženama da prijave nasilje. „To znači da je sistem odreagovao u u tolikom broju situacija, kao i da žene imaju poverenje u sistem,“ rekla je ona. Poverenje žena u institucije je ključno, jer je preko 60% onih koje su doživele nasilje potražilo pomoć od državnih institucija, pre svega od Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ova statistika govori o povećanoj svesti i spremnosti žena da se bore protiv nasilja i traže pravdu. U istom pravcu, Macura je naglasila da su istraživanja pokazala da žene i dalje imaju najveće poverenje u institucije sistema, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavaju. Ovaj podatak je ohrabrujući i ukazuje na to da se društvo polako menja i da se sve više ljudi bori protiv neprihvatljivog ponašanja.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je donet sa ciljem da zaštiti žrtve i kazni počinioce, predstavlja važan korak ka stvaranju sigurnijeg okruženja za žene. Njegova primena je ključna za promenu svesti i jačanje sigurnosti žena u društvu. Takođe, važno je napomenuti da se ovaj zakon ne odnosi samo na fizičko nasilje, već obuhvata i psihičko, seksualno i ekonomsko nasilje, što ga čini sveobuhvatnim alatom u borbi protiv nasilja nad ženama.
Uloga institucija u ovom procesu je od suštinskog značaja. One ne samo da pružaju zaštitu, već i podršku ženama koje su doživele nasilje. Poverenje koje žene imaju u institucije je ključno za njihovu volju da prijave nasilje i potraže pomoć. Svaka prijava i svaka mera preduzeta protiv nasilnika može značiti jedan korak bliže ka stvaranju društva u kojem nasilje neće biti tolerisano.
Pored toga, važno je i dalje raditi na edukaciji i podizanju svesti o problemu nasilja nad ženama. Kroz različite kampanje, radionice i edukativne programe, može se doprineti smanjenju stigme i predrasuda koje često prate žrtve nasilja. U ovom kontekstu, nevladine organizacije igraju ključnu ulogu u pružanju podrške ženama i u borbi protiv nasilja.
Takođe, važno je da se zakonodavni okvir redovno revidira i unapređuje kako bi se osiguralo da bude efikasan i da odgovara potrebama žrtava. Saradnja između različitih institucija, kao i između državnog i nevladinog sektora, može dovesti do boljih rezultata u sprečavanju nasilja i zaštiti žrtava.
U zaključku, statistika o hitnim merama koje su izrečene nasilnicima predstavlja pozitivan trend u borbi protiv nasilja nad ženama u Srbiji. Poverenje žena u institucije je ključno za dalji napredak i promenu svesti u društvu. Uz kontinuiranu edukaciju, podršku i saradnju svih aktera, moguće je stvoriti sigurnije i pravednije društvo za sve žene.
