Pregovori radnika na železnici u Crnoj Gori i menadžmenta o povećanju plata su propali, što je dovelo do nastavka štrajka radnika. Marina Bošković, izvršna direktorka Železničke infrastrukture, izjavila je da je kompanija započela proceduru za zapošljavanje novih radnika. Tokom pregovora, radnici su navodno odbili ponudu za povećanje plata od 300 evra, dok zaposleni demantuju ovu tvrdnju i najavljuju nastavak štrajka.
Menadžment Železničke infrastrukture je pozvao tužilaštvo i policiju da reaguju na trenutnu situaciju. Višesatni pregovori otpravnika vozova i saobraćajnih dispečera s menadžmentom, sindikatima i Ministarstvom saobraćaja, završeni su bez dogovora. Grupa od 85 zaposlenih, uključujući otpravnike i dispečere, stupila je u štrajk zbog niskih plata i loših uslova rada.
Marina Bošković je izjavila da postoje sumnje da štrajk ima za cilj sabotažu države. Prema njenim rečima, ponuda koju je menadžment dao radnicima bila je u skladu sa zakonom i predstavljala je dobru osnovu za unapređenje plata. Na primer, otpravnik vozova sa srednjom školom i jednim godinom staža mogao bi da zarađuje između 1.000 i 1.160 evra, dok bi oni sa 15 godina staža zarađivali između 1.045 i 1.208 evra. Ipak, radnici su odbili ovu ponudu, što je Bošković dovela u vezu sa mogućim organizovanim grupama koje žele da destabilizuju situaciju.
Bošković je pozvala policiju i tužilaštvo da preduzmu zakonske mere kako bi se deblokirao železnički saobraćaj. Optužila je štrajkače da podrivaju rad državne železnice i pozvala zaposlene da potpišu ponuđene ugovore kako bi zadržali svoja radna mesta.
Marko Cacović, predsednik sindikata radnika ŽICG, izjavio je da su zaposleni tražili povećanje plata koje nije bilo u skladu sa zakonom. Njihovi zahtevi uključivali su povećanje koeficijenta na 7,9, povećanje plata za 30% i povećanje cene noćnog rada sa 40% na 50%. Iako su sindikati pristali na deo zahteva, dodatnih 20 do 25% povećanja nije moglo biti prihvaćeno.
U ovom trenutku, Železnička infrastruktura preduzima korake kako bi obezbedila radnike za nesmetano funkcionisanje železnice. Ova situacija ukazuje na duboke tenzije unutar sektora, koje se ne odnose samo na plate, već i na šire uslove rada i status zaposlenih.
Važno je napomenuti da se čitava situacija odvija u kontekstu šireg društvenog i ekonomskog okvira Crne Gore, gde su mnogi sektori suočeni sa izazovima, uključujući i visoku nezaposlenost i niske plate. Radnici u različitim industrijama često se bore za bolje uslove rada, a štrajkovi su postali uobičajen način izražavanja nezadovoljstva.
U svetlu ovih događaja, važno je da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane. Komunikacija između menadžmenta i radnika je ključna za prevazilaženje trenutnih problema i vraćanje stabilnosti u železnički saobraćaj. Na kraju, održavanje javnog prevoza i briga o radnicima trebaju biti prioriteti svake odgovorne vlasti i menadžmenta.
Ova situacija predstavlja izazov za sve uključene, a ishod pregovora će imati dugoročne posledice na železnicu u Crnoj Gori, kao i na živote radnika koji zavise od ovog sektora. Samo dijalog i kompromis mogu dovesti do rešenja koje će zadovoljiti i radnike i menadžment, obezbeđujući stabilnost i napredak železničkog saobraćaja u zemlji.
