Japan je otkrio potencijalno idealno mesto za izgradnju komercijalnog podvodnog rudnika zlata, ali realizacija ovog projekta izaziva sve veću međunarodnu raspravu. U potopljenom vulkanskom krateru kod jugoistočne obale Japana, istraživači su identifikovali dimnjake poznate kao „crni pušači“ i hidrotermalne humke koje proizvode ogromne količine zlata. Ove hidrotermalne strukture ne oslobađaju samo sićušna zrnca zlata, već i „nevidljivo zlato“, koje nije moguće primetiti golim okom ili standardnim mikroskopom.
Zlato se nalazi unutar materijala na morskom dnu, a koncentracije u ovom podvodnom krateru su najveće ikada zabeležene bilo gde na svetu. Otkriće je objavljeno u časopisu Scientific Reports, a dolazi nakon upozorenja međunarodnog tima naučnika da aktivni hidrotermalni izvori na morskom dnu treba zaštititi od komercijalnog rudarenja.
Hidrotermalni izvori Higaši-Aogašima otkriveni su 2015. godine unutar japanske isključive ekonomske zone. Iako nije poznato koliko bogat morski svet naseljava ova polja, jasno je da ona sadrže značajne količine zlata. Istraživači sa Univerziteta Šizuoka, Univerziteta Vaseda i Univerziteta u Tokiju analizirali su uzorke stena sa hidrotermalnih polja koja se nalaze oko 350 kilometara južno od Tokija. Koristeći sekundarnu jonsku masenu spektrometriju (SIMS), tim je pronašao skrivena nalazišta zlata „izuzetno visokog kvaliteta“.
Nevidljive nanočestice zlata skrivene su unutar pirita, sulfidnog minerala koji nastaje iz vrelih fluida bogatih metalima. Pirit, poznat kao „zlato za budale“, zapravo sadrži pravo zlato unutar sebe. Istraživači su utvrdili da zlato može biti zarobljeno u piritu u obliku nanočestica ili kao pojedinačni atomi unutar hemijske strukture minerala. Autori studije navode da pirit iz ovog podvodnog kratera „trenutno sadrži najveću koncentraciju zlata na svetu“.
Ovo nalazište se nalazi na relativno maloj dubini u poređenju sa drugim hidrotermalnim izvorima bogatim zlatom koje Japan razmatra za buduću eksploataciju. Zbog svoje pristupačnosti i visokog sadržaja zlata, kaldera Higaši-Aogašima predstavlja izuzetno privlačnu lokaciju za potencijalni budući rudnik.
Međutim, postavlja se pitanje da li bi trebalo rudariti ili očuvati jedinstveni ekosistem koji ovi aktivni hidrotermalni izvori stvaraju. Ovi izvori omogućavaju opstanak brojnih specijalizovanih organizama, uključujući rakove, cevaste crve, sunđere i korale. Iako se o ovome godinama raspravlja, danas ne postoji nijedan funkcionalan komercijalni rudnik zlata na morskom dnu.
Naučnici širom sveta i dalje tragaju za jeftinim i efikasnim načinom za izdvajanje „nevidljivog zlata“. Prethodni pokušaj otvaranja podvodnog rudnika kod obale Papue Nove Gvineje propao je zbog finansijskih problema i protestima zbog mogućih ekoloških posledica. Prema dostupnim podacima, ova ostrvska država je izgubila oko 375 miliona kina Papue Nove Gvineje (približno 85 miliona dolara) zbog neuspelog projekta.
Premijer Papue Nove Gvineje je izjavio da zemlja ostaje posvećena moratorijumu na nova dubokomorska rudarska istraživanja, dok više drugih pacifičkih država takođe podržava moratorijum koji bi trajao najmanje do 2030. godine. Japan, međutim, nije među njima i nastavlja da ulaže u istraživanja dubokomorskog rudarenja uprkos kontroverzama.
Iako se verovalo da hidrotermalna polja Higaši-Aogašima sadrže velike koncentracije zlata, nova analiza pokazuje da je zlata još više nego što se ranije pretpostavljalo. Sada ostaje pitanje šta će čovečanstvo proceniti kao vrednije – bogatstvo skriveno u okeanu ili život koji u njemu postoji.
