Tim astrofizičara smatra da bi pronalazak određenih hemijskih jedinjenja na planeti K2-18 b, koja se nalazi 124 svetlosne godine od Zemlje, mogao predstavljati značajan korak u potrazi za vanzemaljskim životom. Ova planeta, koja je skoro devet puta masivnija od Zemlje, već je ranije proglašena „najnaseljivijim poznatim svetom“ van Sunčevog sistema zbog prisustva vodene pare u njenoj atmosferi.
Posmatranja koja su sprovedena pomoću svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ otkrila su hemijske tragove dva jedinjenja: dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS). Ova jedinjenja na Zemlji se uglavnom javljaju kao produkti bioloških procesa, što izaziva veliko interesovanje među astronomima. Profesor Niku Madusudhan sa Univerziteta u Kembridžu, koji je predvodio istraživanje, naglašava da iako ovi nalazi nisu definitivan dokaz vanzemaljskog života, predstavljaju najjači trag biološke aktivnosti van našeg sistema.
Prisutnost DMS-a i DMDS-a može ukazivati na to da bi K2-18 b mogla imati uslove pogodne za život, ali postoje i skeptici koji postavljaju pitanja o samim uslovima na ovoj planeti. Zbog svoje veličine i mase, neki naučnici smatraju da bi K2-18 b mogla biti gasoviti džin ili planeta sa okeanima od magme, umesto sa vodom. Ipak, Madusudhan veruje da bi se u budućnosti mogli osvrnuti na ovaj trenutak kao na prelomni trenutak u razumevanju života u svemiru.
K2-18 b se nalazi u sazvežđu Lava i kruži unutar nastanjive zone svoje zvezde, koja je hladni crveni patuljak. Zanimljivo je da su ranija posmatranja 2019. godine pokazala prisustvo vodene pare, ali su kasnija istraživanja pokazala da je to zapravo metan. Unatoč tome, naučnici su uvereni da profil planete odgovara uslovima za postojanje okeana.
Nedavno istraživanje, objavljeno u „The Astrophysical Journal Letters“, pokazalo je da su koncentracije DMS-a i DMDS-a na K2-18 b čak hiljadama puta veće nego na Zemlji. Iako rezultati imaju visoki nivo statističke značajnosti, ostaje neizvesno da li postoje nebiološki procesi koji bi mogli objasniti prisustvo ovih molekula.
S obzirom na udaljenost od 120 svetlosnih godina, direktno posmatranje K2-18 b je trenutno izvan naših mogućnosti. Međutim, Madusudhan ističe da će se naučnici i dalje truditi da razumeju hemijski sastav atmosfere planete kako bi otkrili potencijalne tragove života. On veruje da nije potrebno fizički posetiti planetu da bi se došli do značajnih otkrića u astronomiji.
Na kraju, naučnici se suočavaju sa izazovima u tumačenju podataka. Dok tim iz Kembridža naglašava mogućnost biološke aktivnosti, drugi stručnjaci upozoravaju da bi DMS mogao biti prisutan na K2-18 b iz drugih razloga, poput udaraca kometa ili vulkanskih aktivnosti. Dr. Nora Hani sa Univerziteta u Bernu ukazuje na to da bi bilo potrebno isključiti sve druge mogućnosti pre nego što se dođe do zaključka o postojanju života.
Uprkos skepticizmu, ovi nalazi predstavljaju značajan korak napred u potrazi za vanzemaljskim životom. Dok neki naučnici smatraju da bi tehno-signali od naprednih civilizacija mogli biti ubedljiviji dokazi, Madusudhan i njegov tim nastavljaju da istražuju mogućnosti života van Zemlje, nadajući se da će njihova istraživanja jednog dana doneti konačne odgovore.
