Putovanja širom Evrope doživela su značajne promene 2025. godine. Ove promene uključuju pojačane granične kontrole, povećanje turističkih taksi i uvođenje mera protiv neprimerenog ponašanja. Kako bi se očuvala ravnoteža između lokalnog stanovništva i turista, mnoge destinacije su uvele nova pravila koja se odnose na pripremu za put, ponašanje i cene.
Evropska unija je 12. oktobra 2025. godine konačno pokrenula novi Sistem ulaska/izlaska (EES), koji će biti u potpunosti implementiran do aprila 2026. godine. Ovaj sistem zahteva od putnika van EU da elektronski dostave biometrijske podatke prilikom prelaska šengenskih granica. Cilj ovog sistema je identifikacija onih koji prekorače vizu i borba protiv ilegalnih migracija.
Iako je EES dizajniran da poboljša bezbednost i ubrza procedure, početni problemi su doveli do kašnjenja u njegovoj primeni, što će uticati na putnike prilikom ulaska u šengenske zemlje. U međuvremenu, Evropski sistem za putne informacije i odobrenja (ETIAS) je odložen do kraja 2026. godine, a putnici iz država koje ne zahtevaju vizu moraće da popune onlajn odobrenje pre ulaska u šengenski prostor.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, novi Elektronski putni sistem autorizacije (ETA) biće obavezan od februara 2026. godine, a turisti iz 85 zemalja koji trenutno ne zahtevaju vizu moraće da zatraže tu digitalnu dozvolu. Troškovi putovanja takođe su u porastu, jer su turističke takse, ograničenja za kratkoročne iznajmljivanje smeštaja, kao i druge mere protiv masovnog turizma, dovele do povećanja cena.
Na primer, gradovi poput Pariza i Barselone su uveli ograničenja kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja kako bi se suzbio rast cena koji utiče na lokalno stanovništvo. Ove mere su smanjile dostupnost jeftinog smeštaja, dok su noćne turističke takse uvedene u zemljama kao što su Island, Španija i Norveška, kako bi se finansirala turistička infrastruktura.
Ove promene su deo šireg trenda ka „kvalitetnom turizmu“, gde zemlje žele da privuku manji, ali održiviji broj posetilaca koji su spremni da troše više. Povećani troškovi se takođe odražavaju na zimskim sportovima, gde su cene ski-pasova u nekim odmaralištima porasle i do 40%.
Osim ekonomskih mera, evropske zemlje takođe preduzimaju korake da suzbiju loše ponašanje turista. Na primer, San Sebastijan je zabranio pušenje na plažama, dok je Albufeira u Portugalu uvela kazne za loše oblačene turiste. U španskoj luci Palma zabranjeni su brodovi sa žurkama kako bi se smanjila buka i rasteretila lokalna infrastruktura.
U Francuskoj, putnici koji prave probleme tokom letova mogu se suočiti sa kaznama do 20.000 evra i zabranom ukrcavanja do četiri godine. Ove mere su usmerene na očuvanje javnog reda i smanjenje pritiska na infrastrukturu popularnih turističkih destinacija.
Kada su u pitanju prava putnika, EU razmatra nove zakone koji bi poboljšali situaciju za putnike u vazdušnom saobraćaju. Međutim, pritisak avio-industrije može usporiti ove promene. Neke države članice zalažu se za smanjenje prava putnika povecanjem praga za kompenzaciju sa tri na četiri sata. Ovi pregovori će se nastaviti početkom 2026. godine.
Sve navedene promene u pravilima putovanja u Evropi odražavaju nastojanja da se unapredi iskustvo putnika, ali i očuva lokalna kultura i infrastruktura. Kako se putnici prilagođavaju novim pravilima i troškovima, važno je da budu informisani o svim promenama koje ih očekuju u narednim godinama.
