Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Milan Petričković, izneo je zabrinutost zbog trenutne situacije u obrazovnom sistemu Srbije, posebno u svetlu višemesečnih studentskih blokada fakulteta. Prema njegovim rečima, ovakvo stanje stvorilo je apsurdnu situaciju u kojoj se prijemni ispiti održavaju istovremeno kada su neki fakulteti pod blokadom, što je, kako je naglasio, izuzetno neprimereno.
Petričković je za Tanjug istakao da su prijemni ispiti organizovani u neadekvatnim prostorima, poput hale Beogradskog sajma, što dodatno ukazuje na urušavanje akademske tradicije koja traje više od dva veka. On je naglasio da fakulteti, umesto da budu mesta za obrazovanje i nauku, postaju politički poligoni na kojima se izražavaju različite ideje, što je protivzakonito i štetno.
Upozorio je da su blokade i prelazak na onlajn nastavu doveli do gubitka akademske godine u smislu kvaliteta obrazovanja. Prava nastava, ispiti i konsultacije, smatra Petričković, moraju se odvijati uživo, u amfiteatrima, a ne putem interneta. Prema njegovim rečima, sve drugo predstavlja biranje manjeg zla kako bi se godina formalno održala.
Govoreći o posledicama blokada, Petričković je naglasio da su nastale materijalne i duhovne štete, kao i oštećenja kulturno-istorijskih prostora na univerzitetu. On je istakao da univerzitet nije privatna svojina, već institucija koju svaka generacija čuva za budućnost. Umesto očuvanja, svedoci smo devastacije i pokušaja da se univerzitet iskoristi kao instrument političkih obračuna.
Petričković je takođe ukazao na potrebu da se nova akademska godina odvoji od politike i omogući normalan rad fakulteta. Postavlja se ključno pitanje: da li su studenti koji su upisani oni koji žele slobodno studirati ili su to novi blokadari koji će se pridružiti onima koji već mesecima drže fakultete pod opsadom? Odgovornost leži na dekanima i profesorima da obezbede uslove za nesmetano održavanje nastave i ispita.
Ukoliko profesori i dekani nisu sposobni ili voljni da to učine, Petričković smatra da treba otvoriti pitanje njihove odgovornosti ili smene. On je upozorio da se iza blokada kriju dublje političke igre i interesne grupe, pri čemu studenti služe kao instrument. Prema njegovim rečima, ovo nije samo pitanje studentskih zahteva, već pokušaj slabljenja države kroz rušenje univerziteta kao vitalne tačke društva.
Bez snažnog univerziteta, naglasio je, nema budućih generacija, razvoja i prosperiteta. Petričković je apelovao na sve relevantne aktere da se okrenu rešenju problema i zaštiti akademske autonomije, koja je neophodna za zdravo obrazovanje i razvoj društva. U tom kontekstu, istakao je značaj vraćanja fokus na obrazovne ciljeve, umesto na političke ambicije, kako bi se postigao kvalitetan i održiv obrazovni sistem.
U svetlu ovih izazova, profesor Petričković poziva na hitnu akciju i dijalog među studentima, profesorima i institucijama kako bi se pronašlo rešenje koje će obezbediti normalno funkcionisanje fakulteta i omogućiti studentima da se posvete svom obrazovanju bez ometanja i stresa izazvanih blokadama i političkim previranjima. Samo tako, smatra on, može se očuvati integritet univerziteta i obezbediti kvalitetno obrazovanje za buduće generacije.
