Početkom januara 2023. godine, u Novom Sadu, dogodila se herojska intervencija profesora Nebojše Čokorila, koji je pokazao izuzetnu hrabrost i prisutnost duha. U ranim jutarnjim satima, dok su temperature bile oko tri stepena, profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja nije oklevao da skoči u ledeni Dunav kako bi spasio život kineskoj turistkinji koja se davila.
Prema rečima profesora Čokorila, sve se odigralo dok je izlazio na svoj uobičajeni džoging. U trenutku kada je trčao pored Dunava, čuo je nekoga kako doziva u pomoć. Pogledao je u pravcu obale i video grupu ljudi koji su bili u panici. Približila mu se žena koja je objasnila da je neko u vodi i da je potrebna hitna pomoć. Kada je profesor stigao do mesta nesreće, primetio je telo turistkinje potopljeno u vodi, desetak metara od obale, bez ikakvih znakova života.
U trenutku kada je video situaciju, profesor Čokorilo je ušao u hladnu i brzu vodu. U izuzetno teškim uslovima, izuo se i doplivao do žene koja nije davala znakove života. „Bila je u vodi, ali nije davala znakove života. Relativno lako sam je izvukao do obale,“ rekao je profesor. Kada su stigli do obale, procenio je da nije potrebna reanimacija, jer je turistkinja disala normalno, ali je bila u šoku i promrzla. Odmah su pozvali hitnu pomoć i postavili je u položaj na boku kako bi se sprečilo gušenje.
Profesor Čokorilo je naglasio rizike koji nosi takva intervencija, posebno u hladnoj i brzoj reci poput Dunava. „Najveći rizik je da se davljenik brani i ugrozi spasioce. Dunav je mutan, brz i hladan. Da je turistkinja otišla još dalje, bilo bi nemoguće da je izvučem,“ objasnio je. Njegovo profesionalno znanje i fizička pripremljenost pomogli su mu da ostane pribran i kontrolisan u toj kriznoj situaciji.
U razgovoru o važnosti reakcije u ovakvim situacijama, profesor Čokorilo je istakao da je najbolje uvek pozvati hitnu pomoć. Ako je moguće, osobu treba postaviti u položaj na boku i sačekati dolazak ekipe. Takođe, ukoliko su prisutni drugi ljudi, važno je proceniti ko može da pomogne. On je naglasio da je žena koja mu se obratila u toj situaciji procenila da bi on mogao da reaguje, što je bio ključni faktor za spasavanje života.
Iako su građani njegov čin proglasili herojski, profesor ostaje skroman. „Ne doživljavam sebe kao heroja. Bilo je to nešto što sam morao da rešim i uspeo sam. Svi bismo mogli da reagujemo kada vidimo da je život ugrožen,“ izjavio je profesor. Njegova skromnost i fokus na zajedništvo i solidarnost su vrednosti koje se sve više zaboravljaju u modernom društvu.
Profesor Čokorilo je naglasio važnost solidarnosti i spremnosti da se pomogne drugima, ističući da je danas, usled ubrzanog tempa života i otuđenosti ljudi, takva vrsta reakcije ređa nego nekada. „Treba početi od svoje okoline – porodice, prijatelja, komšija – i vratiti osnovne ljudske vrednosti. Često male akcije mogu spasiti živote,“ poručio je.
Ovaj podvig profesora Čokorila pokazuje koliko hrabrost, prisutnost duha i pravovremena reakcija mogu da spasu život. U ekstremnim okolnostima, kao što su hladna i brza reka u ranim jutarnjim satima, njegov pravovremeni odgovor i odlučnost su dokazali koliko su solidarnost i spremnost da pomognemo važni u svakodnevnom životu. Ovaj incident nas podseća na to koliko je važno biti svestan okoline i reagovati na vreme kada je to potrebno, jer je svaka sekunda važna u situacijama koje ugrožavaju život.
