Prodajom brodova „Kotor“ i „Dvadeset prvi maj“, Crnogorska plovidba ostaje bez svoje flote, što izaziva zabrinutost među pomorcima i stručnjacima za pomorstvo. Agim Mila, predsednik Sindikata pomoraca i dokera Crne Gore, izjavio je za podgorički Dan da je ova prodaja izvršena ispod realne tržišne cene, što dodatno ukazuje na nedostatak strategije za razvoj pomorstva u Crnoj Gori.
Prema Milinim rečima, gubitak ovih brodova znači gubitak kontinuiteta pomorstva kao strateške privredne grane. Ova situacija ne samo da onemogućava pomorcima iz Crne Gore da rade na domaćim brodovima, već takođe preti gašenju Crnogorske plovidbe i domaće pomorske tradicije. To bi dugoročno moglo imati ozbiljne posledice po ekonomski i nacionalni sigurnosni sistem zemlje.
S obzirom na to da Barska plovidba još uvek ima dva broda, postoji zabrinutost da će i ona uskoro doći u sličnu situaciju. Nedostatak strategije u pomorstvu može ugroziti ne samo radna mesta pomoraca, već i celokupnu privredu koja zavisi od pomorskog saobraćaja. Pomorstvo je ključno za ekonomiju Crne Gore, koja se oslanja na turizam i trgovinu, a gubitak flote može značajno smanjiti njene kapacitete.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je pomorstvo važno ne samo kao privredna grana, već i kao deo nacionalnog identiteta Crne Gore. Tradicija pomorstva seže unazad vekovima, i njen gubitak bi predstavljao ozbiljan udarac nacionalnoj svesti i kulturi. Crna Gora, kao zemlja sa bogatom pomorskom tradicijom, treba da prepozna značaj pomorstva i razvije strategiju koja će osigurati njegov opstanak.
Osim toga, nedostatak brodova može dovesti do povećanja zavisnosti od stranih kompanija, što može imati negativne posledice po domaću privredu. U trenutnoj situaciji, Crna Gora može izgubiti kontrolu nad svojim pomorskim resursima, što bi moglo uticati na njenu sposobnost da pregovara o uslovima sa stranim partnerima.
U svetlu ovih izazova, potrebno je da se donesu konkretne mere za očuvanje pomorske flote i podršku pomorcima. To može uključivati subvencije za nabavku novih brodova, kao i obrazovne programe za obuku novih generacija pomoraca. Takođe, važno je da se poveća svest o značaju pomorstva u društvu, kako bi se podstakao interes mladih za karijeru u ovom sektoru.
Uz sve to, važno je da država uspostavi jasnu strategiju za razvoj pomorstva, koja će obuhvatiti sve aspekte ove industrije, uključujući sigurnost, ekonomsku održivost i očuvanje tradicije. Ovako sveobuhvatan pristup može pomoći u očuvanju pomorske flote i radnih mesta, a time i u jačanju ekonomske i nacionalne sigurnosti Crne Gore.
U zaključku, trenutna situacija u pomorstvu Crne Gore zahteva hitnu reakciju i promišljenu strategiju. Gubitak brodova „Kotor“ i „Dvadeset prvi maj“ nije samo gubitak flote, već i gubitak budućnosti za mnoge pomorce i njihovu tradiciju. Ključ uspeha leži u obnavljanju flote, ulaganju u obuku i razvoju strategije koja će osigurati održivost pomorstva kao važne grane privrede. Samo tako Crna Gora može da sačuva svoj pomorski identitet i ekonomski potencijal u budućnosti.
