Na suđenju Draganu P. za pokušaj teškog ubistva njegove supruge i sina, koje se odigralo u oktobru 2024. godine na Bežanijskoj kosi, u Višem sudu u Beogradu, danas su ispitani njegovi sin i ćerka. Zbog posebnog statusa koji im je dodeljen kao posebno osetljivim svedocima, sudija je odlučio da ovaj pretres bude zatvoren za javnost. Ova odluka je doneta kako bi se zaštitila deca koja su bila izložena traumatičnom događaju.
Na prethodnom suđenju, svedočila je i njihova majka, koja je takođe bila žrtva nasilja. U ovom slučaju, Draganu P. se sudi za pokušaj teškog ubistva jer je, prema optužnici, iz pištolja, koji je bio u vlasništvu njegovog oca, upucao sina u stomak, a suprugu u nogu. Sin je pretrpeo teške povrede, ali je brzo operisan, što mu je spasilo život. Ovaj incident je izazvao veliku pažnju javnosti, ne samo zbog brutalnosti dela, već i zbog toga što se radi o porodici.
Dragan P. je već ranije imao problema sa zakonom, bio je osuđivan za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, kao i za nasilje u porodici. Ovi prethodni prekršaji su dodatno otežali njegovu situaciju u ovom slučaju. Nakon hapšenja, veštačenjem je utvrđeno da ima psihičkih problema, što je dovelo do njegove hospitalizacije u Specijalnu zatvorsku bolnicu u maju ove godine. Tamo prima terapije koje su mu potrebne kako bi se stabilizovalo njegovo mentalno stanje.
Više tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv Dragana P. zbog pokušaja teškog ubistva i nedozvoljenog nošenja oružja. U optužnici je predloženo da se oglašava krivim i da mu se izrekne mera bezbednosti, koja podrazumeva obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. Ova mera je u skladu sa činjenicama koje su utvrđene tokom istrage i veštačenja, gde je jasno da je osumnjičeni imao ozbiljne mentalne probleme koji su uticali na njegovo ponašanje.
Ovaj slučaj je odraz šireg problema nasilja u porodici, koji je sve prisutniji u društvu. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, nasilje u porodici postaje sve češće tema rasprave, a institucije se bore da pronađu efikasne načine za zaštitu žrtava i sprečavanje takvih situacija. Nažalost, mnoge žrtve se često ne prijavljuju zbog straha od osvetničkih akcija nasilnika, kao i zbog nedostatka poverenja u sistem.
Izveštaji pokazuju da se u Srbiji svake godine beleži porast broja prijava za nasilje u porodici, ali još uvek postoji mnogo toga što treba uraditi kako bi se ovaj problem rešio. Država i nevladine organizacije rade na jačanju sistema zaštite žrtava, kroz edukaciju, podršku i pravne mere, ali izazovi ostaju veliki.
U ovom konkretnom slučaju, posebno je važno obezbediti sigurnost dece koja su bila svedoci nasilja. Njihovo emocionalno i psihološko zdravlje je ključno, i potrebna im je podrška kako bi se oporavili od trauma koje su pretrpeli. Sudski proces, koji se vodi iza zatvorenih vrata, pruža im određenu zaštitu, ali je i dalje neophodno raditi na njihovom rehabilitovanju i osnaživanju.
Ovaj slučaj će verovatno izazvati dalju raspravu o nasilju u porodici, kao i o načinima na koje društvo može odgovoriti na ovakve situacije. Pitanje mentalnog zdravlja i tretmana osoba koje imaju slične probleme postaje sve važnije, a od suđenja Draganu P. zavisiće ne samo pravda za žrtve, već i šira društvena svest o ovom problemu.
