Na desetom godišnjem Balkanskom forumu u Budimpešti, koji se održava od 9. do 11. marta, ministar za evropske integracije Srbije, Tanja Starović, učestvovao je na panelu pod nazivom „Od reči do dela: proširenje i Zapadni Balkan“. Pored njega, na panelu su bili i mađarski ministar za poslove Evropske unije Janos Bok, zamenica ministra za Evropu i spoljne poslove Albanije Megi Fino i glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom unijom Predrag Zenović.
Starović je istakao da je Zapadni Balkan geografski okružen državama članicama EU i da su ekonomije regiona već snažno povezane sa evropskim tržištem. Prema njegovim rečima, u slučaju Srbije, gotovo dve trećine trgovine se odvija sa EU, koja je ujedno i najveći investitor u srpsku privredu. Ove informacije naglašavaju važnost integracije Srbije u evropske strukture kao ključnog elementa njenog ekonomskog rasta.
Ministar je istakao da su reforme u Srbiji stvarne i kontinuirane, te da proces pristupanja EU predstavlja glavni okvir za unutrašnje promene u zemlji. Ove promene obuhvataju reformu pravosuđa, jačanje institucija, unapređenje poslovnog okruženja, kao i usklađivanje ekonomskih politika sa evropskim propisima i standardima. Ove aktivnosti su od suštinskog značaja za postizanje stabilnosti i prosperiteta u zemlji.
Govoreći o konkretnim koracima koji bi pokazali veću posvećenost proširenju, Starović je naveo postepenu integraciju regiona u jedinstveno evropsko tržište. Takođe, istakao je inicijativu Evropske komisije da započne pregovore o inicijativi „Romign kao kod kuće“, koja se odnosi na proširenje režima rominga Evropske unije na Zapadni Balkan. Ova inicijativa ne znači samo smanjenje troškova komunikacije za građane regiona, već predstavlja i snažan simbol stvarne integracije.
Starović je takođe ukazao na značaj potencijalnog uključivanja regiona u šengenski prostor. Kako je naveo, Zapadni Balkan danas na određeni način funkcioniše kao unutrašnja spoljna granica EU, jer se geografski nalazi unutar evropskog prostora, ali je i dalje odvojen granicama koje usporavaju trgovinu i kretanje ljudi. Ovi izazovi predstavljaju prepreke za dalju integraciju i razvoj regiona.
Prema njegovim rečima, neke države članice, među kojima je i Mađarska, često naglašavaju da proširenje nije teret, već prilika za Evropsku uniju. Zapadni Balkan predstavlja rastuća tržišta, važne transportne i energetske koridore, kao i značajan ljudski kapital. Ove karakteristike čine region ključnim faktorom za budućnost EU i njen razvoj.
Starović je zaključio da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji – istorijski, ekonomski i politički. Pitanje koje se postavlja nije da li će do proširenja doći, već da li će Evropa iskoristiti strateški trenutak da se to dogodi pre, a ne kasnije. Ovaj stav naglašava hitnost i neophodnost bržeg pristupanja regiona EU, kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet za sve zemlje zapadnog Balkana.
U svetlu ovih informacija, može se reći da je budućnost Zapadnog Balkana u velikoj meri povezana sa njegovom integracijom u Evropsku uniju. Sam proces proširenja ne samo da će doneti ekonomske koristi, već će i doprineti jačanju političkih i društvenih veza između zemalja regiona i EU. Zbog toga je važno da se nastavi sa reformama i da se stvore uslovi za bržu integraciju, što će doneti korist ne samo Srbiji, već i celom regionu.
