Budimpešta – Mađarski premijer Viktor Orban najavio je da će u naredne dve nedelje otputovati u Vašington kako bi prisustvovao prvom sastanku Odbora za mir, međunarodnog tela koje je inicirao američki predsednik Donald Tramp. Ovaj sastanak bi trebao da se održi 19. februara, što je potvrđeno iz više izvora, uključujući medij Index.hu.
Orban je naglasio važnost ovog sastanka, ističući da je poziv za učešće dobio direktno od Trampa. Odbor za mir ima za cilj promovisanje mirovnih inicijativa i rešavanje sukoba na međunarodnom nivou. Orbanova odluka da prisustvuje ovakvom skupu ukazuje na Mađarsku kao aktivnog igrača na globalnoj političkoj sceni, posebno u kontekstu odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama.
U istom tonu, Orban je istakao da Mađarska neće učestvovati u vojnom sukobu u Ukrajini. Ova izjava dolazi u trenutku kada je situacija u Ukrajini postala sve napetija, a međunarodna zajednica razmatra mogućnosti za intervenciju. Premijer je podsetio na događaje iz 1999. godine kada je Mađarska odbila da se uključi u NATO intervenciju u Jugoslaviji. U to vreme, Orban je bio na čelu vlade i dobio je poziv od tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona koji ga je molio da pošalje trupe u region.
Orban se prisetio tog trenutka na sastanku sa aktivistima svoje stranke Fides u Sombathelu, gde je rekao: „Rekao sam mu: ‘Ne, gospodine’.“ Ovaj događaj iz prošlosti pokazuje Orbanovu doslednost u vođenju spoljne politike, koja se oslanja na nacionalne interese i suverenitet Mađarske. On je naglasio da je Mađarska bila i ostaje posvećena miru i stabilnosti u regionu, te da ne želi biti uvučena u sukobe koji je ne dotiču direktno.
Društveni i politički kontekst u kojem se Orbanova izjava o neuključivanju u sukob u Ukrajini odnosi, takođe, je važan. Mnogi analitičari smatraju da bi svaka vojna intervencija mogla imati dugoročne posledice po stabilnost u regionu, te da Mađarska, kao susedna zemlja, mora pažljivo da razmatra svoje korake. Orban se, stoga, pozicionira kao lider koji teži očuvanju mira i suvereniteta svoje zemlje, istovremeno održavajući otvorene kanale komunikacije sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Mađarska je, pod Orbanovim vođstvom, često bila predmet kritika zbog svog stava prema migrantima i izbeglicama, kao i zbog odnosa prema Evropskoj uniji. Međutim, Orban koristi svoju političku platformu da naglasi važnost nacionalnog interesa, što se očigledno odražava i u njegovom stavu prema vojnim sukobima. Njegov fokus na očuvanje mira u regionu može se interpretirati kao pokušaj da se izbegnu sukobi koji bi mogli destabilizovati Mađarsku i njene susede.
U svetlu ovih događaja, sastanak Odbora za mir u Vašingtonu može predstavljati priliku za Orbanovu vladu da dodatno oblikuje svoje međunarodne odnose i poziciju u globalnoj politici. U vreme kada su globalni sukobi na vrhuncu, takvi sastanci mogu otvoriti vrata za dijalog i potencijalne mirne rezolucije.
Zaključno, Viktor Orban nastavlja da se pozicionira kao lider koji se protivi vojnim intervencijama koje ne vode direktno ka očuvanju mira i stabilnosti u Mađarskoj i regionu. Njegova izjava o neodlasku u sukob u Ukrajini, kao i njegovo učešće na Odboru za mir, ukazuju na opredeljenje Mađarske da ostane neutralna i da promoviše mirne rešenja u međunarodnim odnosima.
