Prirodnjački muzej je danas proslavio 130 godina postojanja prigodnom svečanošću i uručenjem zahvalnica zaslužnim pojedincima i ustanovama, u sedištu Jugoslovenske kinoteke. Ova značajna godišnjica je bila prilika da se osvrnemo na bogatu tradiciju muzeja i njegovu ulogu u zaštiti i prezentaciji prirodnog nasleđa Srbije.
Direktor Prirodnjačkog muzeja, Slavko Spasić, u svom pozdravnom obraćanju zvanicama naglasio je da je pred muzejom zadatak da stvore temelje za narednih 130 godina. On je podsetio da je kroz generacije autora i istraživača muzej stekao gotovo dva miliona predmeta u svojim zbirkama, čime je postao jedan od retkih kontinuiteta u društvu koje se brzo menja. „Očekujemo ulazak u najveću transformaciju od svog osnivanja“ – dodao je Spasić, govoreći o planiranoj novoj zgradi na prostoru beogradskog Ušća koja će redefinisati način na koji Srbija razume prirodu.
Spasić je istakao da će nova zgrada omogućiti interaktivno prenošenje znanja i doživljaj prirode, čime će muzej konačno dobiti dom dostojan onoga što čuva. Očekuje se da će nova laboratorija i zbirka obezbediti savremene uslove za rad i istraživanje.
Na svečanosti su podeljene zahvalnice Prirodnjačkog muzeja različitim institucijama, uključujući Biblioteku “Ljubiša R. Đenić” iz Čajetine, Muzej u Prijepolju, Prirodnjački muzej Crne Gore, Muzej u Smederevu i Gradski muzej Vršac. Zahvalnice su takođe uručene predstavnicima Narodnog muzeja Čačak, Zavičajnog muzeja u Pljevljima, Narodnog muzeja Niš, kao i Zavičajnom muzeju Petrovac na Mlavi i Zavičajnom muzeju Žagubica.
Pored institucija, zahvalnice su dobili i pojedinci poput zaposlenih u Prirodnjačkom muzeju, Marjana Niketića, Ranka Pejovića i Aleksandra Stojanovića, kao i predstavnici Galerije nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, za institucionalnu podršku Ministarstvu kulture i Ministarstvu finansija, kao i državnom sekretaru Miomiru Đorđeviću.
Obraćajući se u ime nagrađenih, direktorka Prirodnjačkog muzeja Crne Gore, Natalija Čađenović, istakla je značaj jubileja ove institucije koja više od jednog veka čuva prirodno nasleđe i vrhunske naučne vrednosti. „Naši muzeji dele istu misiju da proučavaju, čuvaju i prezentuju prirodno bogatstvo. Delimo i slične izazove, među kojima se ističe potreba za adekvatnim prostorima koji bi omogućili da se iskaže pun potencijal naših stručnjaka i zbirki“, naglasila je Čađenović.
Ona je izrazila nadu da će Prirodnjački muzej u Beogradu „u skoroj budućnosti dobiti novu, savremenu zgradu“ koja će biti dostojna tradicije te ustanove, kao i zbirke i kadra koji u njoj radi.
U umetničkom delu programa nastupile su učenice odseka za tradicionalno srpsko pevanje i sviranje Muzičke škole „Mokranjac“, čime je svečanost dobila dodatnu dimenziju i obeležila ovaj važan trenutak.
Prirodnjački muzej, osnovan 19. decembra 1895. godine, predstavlja prvu specijalizovanu ustanovu za naučno proučavanje, zaštitu i prezentaciju nacionalne prirodne baštine. Danas je jedini muzej ove vrste u Srbiji i sadrži najveću i najvažniju prirodnjačku kolekciju u zemlji. Njegove biološke i geološke zbirke obuhvataju predmete u rasponu od 4,5 milijardi godina starosti, uključujući meteorite iz vremena nastanka Sunčevog sistema, stotine miliona godina stare fosile, kao i primerke Pančićeve omorike i srpske ramonde.
Ovaj jubilej je prilika da se istakne značaj Prirodnjačkog muzeja u očuvanju i proučavanju prirodnog nasleđa Srbije, ali i da se promoviše potreba za modernizacijom i unapređenjem muzejske infrastrukture kako bi se obezbedila budućnost ove važne institucije.
