Državljanin Srbije Petar Jevtić uhapšen je u Atini po poternici Interpola Beograd, a sumnja se da je član takozvanog vračarskog klana, koji je predvodio Nikola Vušović, poznat kao Džoni sa Vračara. Prema izveštajima grčkih medija, hapšenje se dogodilo 17. septembra, a Jevtić je optužen za pripadnost organizovanoj kriminalnoj grupi koja se tereti za teža krivična dela.
Jedna od ključnih optužbi protiv njega je pokušaj ubistva advokata Arsenija Stefanovića, koji se dogodio 1. februara 2021. godine na Bežanijskoj kosi. U optužnici se navodi da su pripadnici vračarskog klana planirali napad na Stefanovića i pratili su njegove kretanja danima pre incidenta. Napad se odigrao dok je advokat bio u svom parkiranom automobilu, kada mu je Jevtić prišao i ispalio šest metaka iz pištolja kroz zatvorena vozačeva vrata.
Tokom istrage, Stefanović je saslušan i izjavio je da ne zna ko ga je napao niti zašto, ističući da nije imao sukobe sa nikim. U trenutku napada, advokat je, prema vlastitim rečima, gledao video na telefonu. Ove informacije dodatno komplikuju situaciju oko vračarskog klana, čija se delatnost sve više razotkriva pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Pored pokušaja ubistva, Jevtić ima i druge krivične dosijee. Prema saznanjima, bio je tražen zbog izdržavanja kazne zatvora od pet godina i šest meseci zbog delikata povezanih sa narkoticima i ilegalnim oružjem. Ove informacije ukazuju na to da je Jevtić deo veće mreže organizovanog kriminala koja deluje u Srbiji i šire.
Kriminalna grupa „vračarci“, na čelu sa Vušovićem, optužena je za tri likvidacije, uključujući ubistva Aleksandra Šarca, Aleksandra Halabrina i Dragana Ristića, kao i za pet pokušaja ubistava. Optužnica obuhvata 38 osumnjičenih, od kojih su neki uhapšeni u novembru 2023. godine, dok su drugi i dalje u bekstvu.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne probleme sa organizovanim kriminalom u Srbiji, posebno kada su u pitanju grupe koje su uključene u brutalne sukobe i ubistva. Suđenje članovima vračarskog klana je u toku, a njihova delatnost izaziva zabrinutost među građanima i vlastima.
Vušović, vođa ove kriminalne grupe, osuđen je nedavno u Nemačkoj na 12 godina zatvora, što dodatno ukazuje na međunarodni karakter delovanja ovih kriminalaca. Njihova sposobnost da izbegnu pravdu i nastave sa kriminalnim aktivnostima predstavlja ozbiljan izazov za bezbednost u regionu.
Hapšenje Jevtića u Grčkoj može se smatrati značajnim korakom u borbi protiv organizovanog kriminala, ali postavlja se pitanje koliko su efikasni mehanizmi saradnje između država u suzbijanju takvih delikata. Grčka, kao članica Evropske unije, ima obavezu da sarađuje sa drugim državama u borbi protiv kriminala, a hapšenje Jevtića može biti primer takve saradnje.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se kriminalne grupe u regionu prilagođavaju i pokušavaju da izbegnu pravdu bilo kroz bekstvo ili korišćenje korumpiranih veza. To stvara potrebu za jačom međunarodnom saradnjom i bolji pravni okvir za borbu protiv organizovanog kriminala.
U zaključku, hapšenje Petra Jevtića predstavlja samo jedan od mnogih koraka u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji i regionu. Iako se situacija čini teškom, napori vlasti da se bore protiv ovih kriminalnih grupa su neophodni za očuvanje bezbednosti građana i vladavine prava. U narednim mesecima, očekuje se da će suđenje vračarskom klanu doneti dodatna saznanja o njihovim delatnostima i pomoći u razotkrivanju mreže koja deluje u senci.
