Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), nedavno je komentarisao izjavu američkog političara i analitičara Maks Primorca, koji je na saslušanju o situaciji na zapadnom Balkanu u američkom Kongresu rekao da je Bosna i Hercegovina (BiH) propala država. Dodik se složio sa Primorcem, ističući da je njegov stav odraz stvarnosti u kojoj se BiH nalazi.
Dodik je na platformi X naveo da Primorec „samo izgovorio ono što bi svi trebalo da vide“, dodajući da su strana birokrata u BiH odgovorna za blokadu zakona, smenu izabranih lidera i postavljanje veta na zakone. Prema njegovim rečima, ova situacija dovodi do truljenja međunacionalnih odnosa u zemlji, što je dodatno pogoršalo političku klimu.
U svojoj analizi, Dodik je ukazao na to da političko Sarajevo ne štiti ravnopravnost naroda i entiteta, već pokušava da stvori unitarnu BiH, u kojoj bi Bošnjaci imali dominantnu ulogu. Ovaj pristup, prema Dodikovim rečima, vodi ka marginalizaciji drugih naroda i narušavanju suvereniteta Republike Srpske, jednog od dva entiteta u BiH.
Dodikova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između entiteta i centralne vlasti u BiH veoma napeti. Mnogi analitičari ukazuju na to da je politička situacija u zemlji kompleksna i da se često suočava sa izazovima koji dolaze iz unutrašnjih i spoljašnjih faktora. U poslednje vreme, sve više se postavlja pitanje opstanka BiH kao jedinstvene države, s obzirom na etničke tenzije i političke sukobe koji postoje među tri konstitutivna naroda: Bošnjacima, Srbima i Hrvatima.
Dodik je takođe naglasio da je neophodno da građani BiH prepoznaju pravu prirodu problema u zemlji, umesto da slepo veruju u narative koje nameću strani faktori. On smatra da je važno da se građani bore za svoja prava i interese, kao i da se izbori za očuvanje suvereniteta svojih entiteta. U ovom kontekstu, Dodik poziva na jačanje institucija Republike Srpske i na jaču saradnju između svih političkih aktera u entitetu.
U poslednjih nekoliko godina, situacija u BiH je dodatno zakomplikovana pojavom novih političkih pokreta i stranaka, koje se bore za vlast i uticaj na političku scenu. Ovi novi akteri često preispituju tradicionalne političke podele i pokušavaju da izgrade nove koalicije koje bi mogle doneti stabilnost, ali i dalje postoje duboke podele koje otežavaju postizanje konsenzusa.
Osim toga, međunarodna zajednica igra značajnu ulogu u oblikovanju političkog okruženja u BiH. Mnogi smatraju da su strane intervencije, posebno iz SAD-a i EU, doprinele trenutnom stanju u zemlji. Kritičari ukazuju na to da su strane sile često favorizovale određene političke grupacije, što je dodatno produbilo podele među narodima.
U svetlu ovih dešavanja, budućnost BiH ostaje neizvesna. Dok se neki političari, poput Dodika, zalažu za decentralizaciju i jačanje entitetskog suvereniteta, drugi teže jačanju centralne vlasti i stvaranju jedinstvenije države. Ova borba između različitih vizija budućnosti BiH može dovesti do daljih tenzija i sukoba, a samo vreme će pokazati kako će se situacija razvijati.
U zaključku, trenutna situacija u BiH zahteva hitnu pažnju i delovanje svih relevantnih aktera. Bez obzira na to kakvo rešenje bude pronađeno, ključno je da se poštuju interesi svih naroda i da se stvori okruženje koje će omogućiti miran suživot i razvoj. Samo kroz dijalog i saradnju može se nadati stabilnijoj budućnosti za sve građane BiH.
