Milica Lukić, prva jugoslovenska stjuardesa, u svojoj autobiografiji „Zapisi sa letenja“ delimično otkriva kako je izgledao život u kabini tokom 60-ih godina, kada je let avionom bio privilegija malobrojnih. U razgovoru za Euronews Srbija, Lukić se prisetila svojih prvih koraka u profesiji, susreta sa državnicima i gradova koji su joj ostali u sećanju. Njena priča otvara prozor u vreme kada je avion bio čudo, a posao stjuardese pun izazova i odgovornosti.
Kada je početkom šezdesetih godina, kao mlada službenica iz spoljne trgovine, prošla pored poslovnice JAT-a na Bulevaru revolucije i ugledala stjuardese u prefinjenim plavim kostimima, nije ni slutila da će joj ta slika promeniti život. Lukić se priseća tog trenutka kao nečega što se dogodilo iznenada, što je oblikovalo njen put. U vreme kada je let avionom bio retkost i luksuz, odlučila je da zakorači u profesiju koja je bila neobična i zahtevna.
Prema njenim rečima, tada je avion bio čudo. Ni autobusa nije bilo mnogo, a puteva još manje. Voz je bio glavni oblik prevoza. Njena odluka da se prijavi na konkurs JAT-a 1961. godine bila je nejasna mnogima oko nje, uključujući i njenu majku koja je strahovala zbog toga. Ipak, radoznalost je bila presudna. Kolege iz spoljne trgovine putovale su i pričale o drugim državama, što je Lukić privuklo.
U šezdesetim godinama, putnici su bili drugačiji profil ljudi nego danas. Leteli su uglavnom ugledni i bogati, jer nije svako mogao da priušti let avionom. Iako su avioni putovali sporije nego danas, svakako su bili puni priča i susreta. Lukić se seća jednog od svojih kolega koji je tokom leta ugovorio brak do Kaira.
Tokom svog rada u JAT-u, Lukić je imala privilegiju da bude deo kompanije koja je tada bila gigant. Ljudi su taj posao doživljavali kao svoj, a radni dani stjuardesa bili su daleko od glamura. Ona naglašava da je onaj ko je ozbiljno radio taj posao znao da to nije bilo lako. Ipak, nosila je nezaboravne trenutke, putovalo se polako i upoznavale su se kulture koje su se tek otvarale svetu.
Jedan od gradova koji joj je ostavio poseban utisak bio je Pariz, dok je Singapur postao mesto koje joj je „prirastao srcu“. Seća se kako je Singapur izgledao pre deset godina, sa niskim zgradama i kineskim stanovništvom, u poređenju sa njegovim današnjim izgledom.
Tokom svoje karijere, Lukić je imala priliku da leti sa predsednikom Josipom Brozom Titom. To su bile godine kada je Tito bio poznata ličnost na svetskoj sceni. Lukić je srela mnoge značajne ličnosti, uključujući Nasera i Hruščova, iako nije imala ulogu da razgovara sa njima. Njena poslednja let iz Čikaga za Beograd bio je miran, gotovo iznenađujuće staložen trenutak.
Nakon završetka svoje karijere, Lukić više nije volela da leti. Posao stjuardese je volela, ali je bio pun izazova. Kroz svoju knjigu, ostavlja svedočanstvo o epohi kada je avijacija bila više od prevoza – bila je prozor u svet, a stjuardese simbol elegancije i poverenja. „Nisam profesionalni pisac, ali imala sam osećaj da treba da zapišem sve to. Da se ne zaboravi“, zaključuje Lukić.
Njena priča danas odjekuje kao dragoceno sećanje na vreme kada su putovanja bila mala životna avantura, a svet se polako otvarao.
