Tužilac Filip Đurković, koji je preživeo masakr na Cetinju u avgustu 2022. godine, odlučio je da podnese tužbu protiv crnogorske države i grada Cetinja. Ovaj strašni incident dogodio se kada je Vuk Borilović ubio deset ljudi i ranio još šest. Đurković se suočava sa ozbiljnim posledicama teškog ranjavanja, a njegov advokat, Munever Kuč, izjavio je da potražuju oko 300.000 evra kao odštetu.
Tužba je prvobitno podneta Osnovnom sudu na Cetinju, ali je taj sud uputio Đurkovića i njegovu porodicu na Centar za alternativno rešavanje sporova radi medijacije. Ovo ukazuje na to da je pravni sistem u Crnoj Gori otvoren za pokušaje mirnog rešavanja sukoba pre nego što se slučaj dovede pred sud.
Advokat Kuč naglašava da je procena odštete u ovom trenutku teška zbog potrebe za brojnim veštačenjima koja tek treba da se sprovedu. Iako je iznos od 300.000 evra okvirna suma, ona može varirati nakon što se obave potrebne analize i utvrde sve posledice koje je Đurković pretrpeo kao rezultat ovog tragičnog događaja.
Masakr na Cetinju šokirao je celu Crnu Goru i region. U noći kada je došlo do pucnjave, Vuk Borilović je, prema izveštajima, otvorio vatru na prolaznike, izazivajući paniku i haos. Ovaj događaj je otkrio mnoge slabosti u sistemu bezbednosti, kao i potrebu za boljom zaštitom građana. Nakon pucnjave, vlasti su preduzele nekoliko mera kako bi poboljšale sigurnost, ali su mnogi i dalje zabrinuti za svoju sigurnost.
Đurković, kao jedan od preživelih, nosi teret ove tragedije. Njegovo stanje i dalje zahteva medicinsku pomoć, a posledice ranjavanja mogu biti dugotrajne i teške. U ovom trenutku, on se bori ne samo sa fizičkim posledicama već i sa psihološkim traumama koje su proizašle iz ovog stravičnog događaja.
Ovaj slučaj takođe otvara pitanja o odgovornosti države u zaštiti svojih građana. Mnogi se pitaju da li je država uradila dovoljno da obezbedi sigurnost i spreči ovakve incidente. Kritike su upućene i institucijama koje su zadužene za javnu bezbednost, kao i zakonodavcima koji donose zakone o posedovanju oružja. Potrebno je razmotriti kako se ovakvi incidenti mogu sprečiti u budućnosti, kako bi se očuvala sigurnost i mir među građanima.
U poslednje vreme, u Crnoj Gori je bilo više slučajeva nasilja i oružanih obračuna, što dodatno naglašava potrebu za reformama u oblasti bezbednosti. Mnogi građani smatraju da je neophodno osnažiti policijske snage i unaprediti obuke za rad sa oružjem, kako bi se smanjila mogućnost da se slični incidenti ponove.
Zbog svega navedenog, Đurkovićeva tužba može biti samo jedan od koraka ka pravdi za žrtve i njihovim porodicama. To takođe može poslužiti kao podsticaj za širu društvenu diskusiju o bezbednosti, pravdi i odgovornosti. U društvu koje je pretrpelo ovakve traume, važno je pružiti podršku preživelima i učiniti sve što je moguće da se spreče budući incidenti.
U ovom trenutku, Đurković i njegova porodica očekuju dalji razvoj situacije, dok se bore sa posledicama koje su im promenile živote. Njihova borba za pravdu može inspirisati druge da se suoče sa svojim strahovima i traže bolje uslove za život u zajednici. U tom smislu, svaka tužba, svaka borba, može biti korak ka izgradnji sigurnijeg i pravednijeg društva.
