Skoro 200 miliona ljudi u svetu moglo bi da oboli od demencije do 2050. godine, prema istraživanjima. U razgovoru za Euronews Srbija, neurolog dr Tihomir Ilić naglašava da demencija nije deo normalnog starenja i da se mnogi oblici ove bolesti mogu prevenirati kroz ranu dijagnozu, aktivan život i brigu o kognitivnom zdravlju. On ističe važnost pažnje porodice, kvalitetnog sna, fizičke i mentalne aktivnosti, kao i novih stimulacija mozga kako bi se usporio razvoj bolesti.
Dr Ilić ističe da demencija nije jedna bolest, već skupni pojam koji obuhvata različite poremećaje. Alchajmerova bolest je jedan od najčešćih i najagresivnijih oblika demencije. Prvi znaci ove bolesti mogu uključivati zaboravnost, poteškoće u svakodnevnim zadacima ili ponavljanje jednostavnih grešaka. Na primer, ako neko često zaboravlja da zaključa vrata ili ostavlja slavinu otvorenom, to može biti signal za traženje profesionalne pomoći.
Faktori rizika kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost, stres i način života direktno utiču na razvoj demencije. Dr Ilić naglašava da se prevencija ovih stanja poklapa sa očuvanjem kognitivnog zdravlja. Ako se vodi računa o svim preventivnim merama, postoji mogućnost da se spreči razvoj demencije kod 45% osoba, što je značajan podatak.
Iako postoji određeni napredak u medicinskom lečenju demencije, on je i dalje ograničen. Postoje lekovi koji su usmereni na Alchajmerovu demenciju, ali je napredak u ovoj oblasti spor. Dr Ilić se osvrće na nove infuzione lekove, monoklonska antitela, koja označavaju proteine u nervnim ćelijama koje imunološki sistem može ukloniti, čime se usporava napredovanje bolesti. U svetu su registrovana samo dva takva preparata, dok u kliničkim istraživanjima postoji još petnaestak sličnih.
Osim lekova, dr Ilić naglašava značaj svakodnevnih mera prevencije, kao što su kvalitetan san, korekcija vida i sluha, fizička i mentalna aktivnost, socijalna uključenost i učenje novih veština. Čak i male promene, poput pranja zuba levom rukom, mogu imati značajan efekat na kognitivno zdravlje.
Pristup porodice i okoline prema osobama sa demencijom je takođe ključno. Greške poput stalnog ispravljanja ili omalovažavanja obolelih mogu negativno uticati na njihov emocionalni status. Dr Ilić naglašava da razumevanje, strpljenje i nežno vođenje kroz svakodnevne aktivnosti mogu poboljšati kvalitet života obolelih.
Demencija predstavlja izazov za društvo, ali i priliku da se kroz ranu dijagnozu, prevenciju i edukaciju očuva najvrednija ljudska imovina – mozak. Kvalitet mentalnog zdravlja i očuvanje funkcija mozga su od suštinske važnosti, jer su to aspekti koji ostaju sa nama zauvek.
Sve ove informacije ukazuju na to koliko je važno biti svestan simptoma demencije i potencijalnih faktora rizika. Rano prepoznavanje simptoma, kao i aktivan pristup očuvanju kognitivnog zdravlja, mogu značajno uticati na kvalitet života obolelih i njihovih porodica. Kroz edukaciju i podršku, moguće je značajno smanjiti rizik od razvoja demencije i poboljšati opšte zdravstveno stanje starijih osoba.
U današnjem svetu gde se očekuje porast broja obolelih od demencije, važno je inicirati javne kampanje i edukativne programe koji će informisati ljude o ovoj bolesti, njenim simptomima i mogućnostima prevencije. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati bolju budućnost za sve one koji su u riziku od demencije, kao i pružiti podršku onima koji već pate od ovog stanja.
