Prevencija bolesti zavisnosti među mladima postala je ključna tema na nedavnom Festivalu zdravlja u Beogradu. Ovaj događaj okupio je nastavnike, stručne saradnike i predstavnike učenika osnovnih i srednjih škola. Stručnjaci su istakli zabrinjavajući trend u kojem se obrazovni sistem ne prilagođava dovoljno brzo novim izazovima, što je dovelo do inicijative za donošenje savremenijeg pravilnika o postupanju u slučajevima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Oblici zavisnosti među mladima postali su raznovrsniji. Pored tradicionalnih droga i alkohola, sve se više javljaju i elektronske cigarete, nikotinske vrećice i digitalne zavisnosti. U takvom okruženju, škole se suočavaju s nedostatkom jedinstvenih smernica o tome kako reagovati u ovim situacijama. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja predlaže donošenje jasnog pravilnika koji bi definisao postupanje u školama, kako bi se obezbedila dosledna reakcija na različite oblike zavisnosti.
Miroslav Marković iz Zavoda naglašava da se svakodnevno pojavljuju nove psihoaktivne supstance, a trenutna stručna uputstva često ne obuhvataju sve situacije sa kojima se nastavnici i učenici mogu susresti. Zbog toga je važno često osavremenjivati pravilnike u skladu sa najnovijim trendovima u oblasti zavisnosti.
Jedan od dodatnih izazova u ovoj oblasti je komunikacija sa roditeljima, gde je ključno zaštititi integritet deteta u procesu reagovanja na probleme zavisnosti. Marković ističe da bi pravilnik trebao jasnije definisati postupke koje nastavnici treba da preduzmu, uključujući kome se prvo obraćaju – da li roditeljima, policiji ili stručnim službama škole.
Profesorka Danijela Grujić iz gimnazije smatra da bi novi pravilnik trebao uključivati dobrovoljno uključivanje učenika i roditelja u rešavanje problema, sa posebnim naglaskom na prevenciju. Ona ukazuje da se nastavnici najčešće susreću sa digitalnim zavisnostima, ali i sa širim društvenim kontekstom koji dodatno komplikuje situaciju. Takođe, ističe potrebu za adresiranjem problema klađenja i kockanja, posebno u svetlu blizine kladionica školama.
U praksi, pravilnik bez šire sistemske podrške i uključivanja društva ne bi mogao doneti značajnije rezultate. Grujić naglašava da je potrebna kompleksna i razvijena inicijativa, kako od strane države, tako i društva, koja će podsticati prevenciju zavisnosti i suočavanje sa ovim problemom.
Inicijativa koja je upućena Ministarstvu prosvete ima za cilj da pomogne u ujednačavanju prakse u školama, omogućavajući bržu i jasniju reakciju u situacijama koje su do sada često rešavane bez preciznih smernica. Ovaj pristup mogao bi biti ključan u borbi protiv zavisnosti među mladima, prepoznajući važnost obrazovanja, saradnje i sistemske podrške.
U zaključku, borba protiv zavisnosti među mladima zahteva sveobuhvatan i integrisan pristup, koji uključuje ne samo škole, već i porodicu i širu zajednicu. Uvođenje savremenih pravilnika i smernica može pomoći u oblikovanju zdravijeg okruženja za mlade i smanjenju rizika od razvoja zavisnosti. Samo zajedničkim radom i podrškom možemo stvoriti sistem koji će efikasno reagovati na izazove koje donosi savremeno društvo.
