Na Deponiji „Golo Brdo“, koja se nalazi između Novog Pazara i Tutina, započela je pretraga terena radi pronalaženja posmrtnih ostataka osoba koje su stradale tokom oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji. Ova pretraga se sprovodi na zahtev Prištine, a Komisija za nestala lica Vlade Srbije je obavestila javnost o tome. Ovaj korak je deo šireg procesa u kojem se proverava da li obeveze iz Zajedničke deklaracije o nestalim licima, potpisane između Beograda i Prištine, bivaju ispunjene.
Prema zvaničnim podacima Međunarodnog crvenog krsta, od januara 1998. do decembra 2000. godine, na Kosovu i Metohiji je nestalo ukupno 6.065 lica. Od tog broja, sudbina 1.590 osoba ostaje nerazjašnjena, uključujući oko 600 Srba. Ove brojke ukazuju na ozbiljnost problema nestalih lica i potrebu za dodatnim naporima kako bi se razjasnile sudbine onih koji su nestali tokom sukoba.
Silvana Marinković iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica istakla je da postoji mnogo informacija i dokaza koji bi mogli pomoći u razjašnjavanju sudbina nestalih, ali da nedostaje politička volja za njihovim otkrivanjem. Ona naglašava važnost otvaranja arhiva KFOR-a, koji je imao uvid u situaciju tokom sukoba, kako bi se razjasnile sudbine nestalih.
U ovom kontekstu, Beograd je zatražio otvaranje arhiva tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, dok Priština traži pristup arhivima srpskih bezbednosnih institucija. Beograd tvrdi da su Prištini dostavili 2.417 dokumenata, dok s druge strane, od Prištine nisu dobili nijedan dokument. Kosovski političari i dalje insistiraju na brojanju samo albanskih žrtava, što dodatno komplikuje situaciju.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, naglasio je da su na poslednjem sastanku u Ženevi dogovoreni novi zahtevi koje je Priština izložila, uključujući pretragu nekih lokacija u okolini Novog Pazara. On se nada da će se ove godine postići napredak u pronalaženju posmrtnih ostataka iz ovog regiona.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani izjavila je da je prisilni nestanak članova porodica na Kosovu „zločin koji se čini svakog dana“. Ona je istakla da se sudbine nestalih ne poštuju i da sporazumi postignuti u Briselu o razjašnjavanju sudbina ovih lica nisu ispunjeni. Osmani je optužila Srbiju za kršenje međunarodnih konvencija o ljudskim pravima.
Prema informacijama iz Prištine, tokom ove godine obrađeno je 17 lokacija na Kosovu i Metohiji, a posmrtni ostaci najmanje devet osoba pronađeni su na sedam od njih. Pretraga se nastavlja na još pet lokacija, ali, iz bezbednosnih razloga, ne objavljuju se tačne lokacije pretraga.
Odgovarajući na to, Odalović je naglasio da Priština ima obavezu da izvrši proveru po zahtevima Beograda i iskazao nadu da će se nastaviti sa istim intenzitetom kako bi se porodicama koje čekaju informacije o sudbini svojih najmilijih pružila potrebna podrška.
Deklaracija o nestalim licima između Beograda i Prištine potpisana je 2023. godine, a zajednička komisija za pronalaženje nestalih formirana je tek godinu dana kasnije. Pored neistraženih lokacija na Kosovu i Metohiji, u prištinskoj mrtvačnici se nalazi najmanje 350 neidentifikovanih posmrtnih ostataka, što dodatno ukazuje na hitnost i ozbiljnost ovog pitanja.
Ovaj proces pronalaženja nestalih lica predstavlja ključni deo pomirenja i izgradnje poverenja između Beograda i Prištine. Oba dela trebaju da postignu napredak kako bi se omogućilo zatvaranje ovih teških poglavlja iz prošlosti i pružila pravda porodicama koje su izgubile voljene tokom sukoba.
