U aprilu 2023. godine, Kina je uvela nova ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih metala, što bi moglo ozbiljno ugroziti proizvodnju automobila širom sveta. Ova odluka je rezultat američkih carina od 145 odsto koje je uveo predsednik Donald Tramp, a stručnjaci procenjuju da bi zalihe ključnih magneta mogle biti iscrpljene u roku od nekoliko meseci. Trgovci i menadžeri iz auto-industrije upozoravaju da kompanije trenutno imaju zalihe samo za tri do šest meseci, te da žure sa novim nabavkama kako bi izbegle ozbiljne poremećaje u proizvodnji.
Jan Gize, trgovac metalima iz frankfurtske kompanije Tradium, naglasio je da je većina proizvođača automobila i njihovih dobavljača trenutno u nezavidnoj situaciji. „Ako u tom roku magneti ne stignu u EU ili Japan, mislim da ćemo imati zaista ozbiljne probleme u lancu snabdevanja auto-industrije,“ rekao je Gize. Ova ograničenja se posebno odnose na teške i srednje retke zemne metale, važan sastojak za proizvodnju magneta visokih performansi koji se koriste u električnim vozilima, vetroelektranama i vojnim sistemima.
Jedan visoki zvaničnik iz auto-industrije je ocenio ozbiljnost novih kineskih kontrola sa „7 ili 8 od 10“. Ova mera se doživljava kao oblik odmazde, gde kineska vlada pokušava da pokaže da neće reagovati istom merom na američke carine, već će udariti tamo gde najviše boli. Retki zemni metali su široko prisutni u Zemljinoj kori, ali njihova prerada je skupa i ekološki izazovna. Kina gotovo potpuno kontroliše preradu ovih teških retkih elemenata, što joj daje značajnu prednost na globalnom tržištu.
Prema novim pravilima, kineski izvoznici moraju dobiti dozvolu za svaku pošiljku zemnih metala i zabranjeno je njihovo preusmeravanje u Sjedinjene Američke Države. Iako se čini da su ograničenja uvedena 2. aprila, njihovo sprovođenje nije još uvek sistematično. Neki izvoznici su već proglasili višu silu za pošiljke retkih zemnih metala, što dodatno otežava situaciju na tržištu.
Japan i Australija su se okrenuli sopstvenim kapacitetima za preradu, nadajući se smanjenju kineske dominacije. Australijska kompanija Lynas planira da proširi svoje pogon u Maleziji i započne preradu disprozijuma i terbijuma do sredine 2025. godine. Japanski zvaničnici ističu da zalihe teških retkih zemnih metala možda neće biti dovoljne da spreče poremećaje u lancu snabdevanja, ali se nadaju da će državne rezerve pružiti određenu sigurnost.
Ipak, nije jasno kako će kineska vlada sprovoditi nova ograničenja. Analitičari smatraju da Peking možda želi da zadovolji svoje domaće potrebe zbog smanjenja sirovina za preradu teških zemnih metala, što bi moglo uticati na globalno tržište. Stručnjaci primetiti da Kina već nekoliko godina okleva sa potpunim zabranama koje bi mogle imati negativne posledice po nju, dok je izvoz drugih metala, poput antimonu, već ozbiljno poremećen.
Kina je započela eksploataciju retkih minerala još 1950-ih, ali je pravi uspon počela krajem 1970-ih, kada je kombinovala jeftinu radnu snagu, slabe ekološke standarde i strane tehnologije. Nakon rasta proizvodnje, Peking je shvatio koliko su ovi metali strateški važni. Bivši lider Deng Sjaoping je još 1992. godine izjavio: „Bliski istok ima naftu, Kina ima retke minerale.“ Danas, Kina kontroliše skoro ceo lanac, od rudnika do gotovih proizvoda.
Prema podacima američke Geološke službe, između 2020. i 2023. godine, Sjedinjene Američke Države su čak 70% svojih potreba za retkim metalima podmirivale uvozom iz Kine. Ova situacija ukazuje na potencijalne probleme u auto-industriji i globalnom lancu snabdevanja, koji bi mogli biti suočeni sa ozbiljnim izazovima u narednim mesecima.
